Pa, ako se to zaista dogodi, Srbija će, vrlo ubrzo, postati prva država u Evropi bez automobila. Preciznije, njihovo učešće u saobraćaju svešće se na 10-15 odsto onoga što imamo danas, a i to samo u velikim i bogatim gradovima. U unutrašnjosti putničkih vozila neće biti ni toliko. Ispašće da smo ove moderne, evropske putne koridore gradili samo zbog tranzita, a onaj „poprečni” – kome smo s ponosom dali ime „Miloš Veliki” – jedva da će imati ko da koristi…
Sve je počelo onom vešću da je Beograd, nekoliko dana uzastopce, bio grad sa najzagađenijim vazduhom na svetu. Prvo su nas ubeđivali da su za to najviše krivi seljaci zato što pale strnjiku. Tribine su organizovane o tome kako, uz sve požarne opasnosti, dim sa tih zgarišta truje Srbiju. Ali je zatim u prvi plan izbila vest da se, kao jedna od mera za pročišćavanje vazduha, razmatra mogućnost da se, možda već od iduće godine, zabrani uvoz automobila starijih od deset godina (što stariji, to veći zagađivači, prethodna tehnologija manje je vodila računa o eko-bezbednosti).
A onda su objavljeni podaci Agencije za bezbednost saobraćaja: prosečna starost automobila koji se, na primer, voze u Zrenjaninu iznosi 17,9 godina – čak 87,7 odsto naših vozila starije je od 10 godina! U Beogradu je još i dobro: „samo” 73 odsto su stariji od decenije, dok u Prokuplju i Leskovcu, recimo, voze kola napravljena pre više od 20 godina (prosek 20,7)…
Kao što rekoh, ako država bude trenirala ekološku strogoću, drumovi će opusteti. Doduše, govori se samo o zabrani uvoza starih vozila, ne i o zabrani ovoga što već imamo. Mada – dotrajala vozila, naravno, ubrzano dotrajavaju, a očevidno je da žitelji Srbije nemaju para za nove automobile (zato se do sada i uvozio sav taj starež, prosto: tolika je naša platežna moć)… Pa, ako se istraje na ideji o „ekološki ograničenom” uvozu, sva je prilika da nam, za koju godinu, ni nova asfaltiranja neće trebati…
