Ekonomske posledice vanrednih izbora
Pored redovnih lokalnih i pokrajinskih izbora, u 2016. ćemo imati i vanredne izbore za republički parlament. Bez pretenzija da komentarišemo motive za to, mora se reći da sa ekonomskog aspekta predstojeći vanredni republički izbori i nisu tako racionalni.
Izbori imaju direktne i indirektne troškove. Direktni troškovi jesu oni koji se direktno finansiraju iz budžeta. Prema nekim procenama oni će iznositi približno 20 miliona evra, a plaćaju ih poreski obveznici. Ekonomisti imaju na umu i koncept tzv. oportunitetnog troška. On se može definisati i kao vrednost koja je mogla da bude ostvarena da su sredstva bila uložena na neki drugi način. Nije, dakle, trošak samo konkretan novčani izdatak, već i propuštena prilika da se nešto zaradi od ulaganja tog iznosa u neku drugu aktivnost. U tom smislu, svaki trošak predstavlja određenu vrstu žrtve, jer da bi se nešto stvorilo, potrebno je odreći se nečeg drugog. Pitanje je na koje je sve bolje načine moglo da se potroši 20 miliona evra budžetskih para u godini kada je bilo planirano sprovođenje ključnih ekonomskih reformi.
Izbori, međutim, ne predstavljaju samo direktan trošak iz državne kase, već i indirektno koštaju privredu. Mnogo veći trošak za ekonomiju Srbije jeste što se u izbornoj godini može očekivati sporije usvajanje zakona, usporavanje procesa restrukturiranja, privatizacije, reforme javne uprave… Osnovni problem je to što su indirektni troškovi, zapravo, mnogo veći od direktnih. Očito je da će sve ono što predstavlja srž ekonomskih reformi, a za šta je u prethodnom periodu pripreman teren, morati da sačeka.
Ekonomske posledice čestih izbornih procesa nisu male. Sa čestim izborima nema poslovne predvidljivosti i političke stabilnosti u zemlji koja ih sprovodi. Imajući u vidu da su ovo veoma bitni faktori za donošenje odluke investitora da li da kapital ulažu ili ne, može se zaključiti da učestali vanredni parlamentarni izbori, naročito ukoliko za njima nema naročite potrebe, ne doprinose ekonomskom napretku. Uvidom u empirijske podatke o ostvarenim ekonomskim rezultatima u izbornim godinama u Srbiji, može se uočiti sledeća pravilnost – privredna aktivnost usporava ili stagnira, dok se budžetski rashodi (i deficit) povećavaju, jer se po pravilu troši više nego što bi trebalo.
Tokom predizborne kampanje privatni sektor se „ustručava” od novih, krupnijih ulaganja. I nakon izbora novih investitora i investicija uglavnom nema, jer se čeka formiranje nove vlade.
Promišljanja o uticaju čestih (vanrednih) izbornih procesa na ekonomske performanse privrede ne važe samo u slučaju naše zemlje, te ih treba komentarisati i u jednom širem smislu, kao opšti slučaj primenljiv i na domaću zbilju.
dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
