Vidim da se opet rasplamsala polemika trebaju li nam ženski oblici imenica izvedeni od (pojedinih) zanimanja, titula i funkcija. Na primer: arheolog – arheološkinja, doktor – doktorka (doktorica), rukovodilac – rukovoditeljka, (državni) sekretar – sekretarka (a sekretarica, u značenju poslovne asistentkinje, izgleda da nije problematično). Javili su se i neki uvaženi jezički stručnjaci koji, međutim, tvrde da nam takve ženske izvedenice ne trebaju, jer su rogobatne, nisu u duhu srpskog jezika, i sve te ženske novotarije svrstavaju u ideološku prisilu nad jezikom. A u slučajevima kad smo baš jezički pritešnjeni i moramo da upotrebimo ženski oblik (zbog slaganja u rodu), dr Predrag Piper, na primer (u „Politici”), savetuje da se pribegne raznim „premoštenjima”. Evo njegovog predloga: „Direktorka je rekla…” treba premostiti navođenjem imena (da bi se znalo da je žensko): „Direktorka Ljiljana Bailović je rekla…”, ili ubacivanjem reči „gospođa”: „Gospođa direktor je rekla…”
Doduše, dr Piper dopušta da u govoru bude i „direktorka”, ali u službenoj upotrebi ne može. Nije u duhu srpskog jezika, šta li, nego treba „gospođa”, tako se valjda smanjuje ideološki pritisak… Priznajem da sam ostala zatečena. I preneražena. Iz primera koji je naveden, može se zaključiti da to što je srpski jezik (kao i svi slovenski jezici) rodno osetljiv jer, svojom gramatičkom strukturom, traži slaganje u rodu (isto kao i u broju i padežu) – spada u poteškoću (možda i falinku) koja treba da se „premosti”. Šta više, izgleda da dr Piper nije zadovoljan ni kako se do sada to radilo, u viševekovnoj praksi svoga postojanja. U srpskom, naime, postoje nastavci za izvođenje ženskog oblika, koji su brojni, produktivni i postoje i koriste se odvajkada. Zato i imamo pored seljaka i seljanku, pored učitelja i učiteljicu, pored trgovca i trgovkinju. Ali ako dr Piper ne priznaje direktorku, svakako nije zadovoljan ni doktorkom, a možda ni učiteljicom, nego bi trebalo „gospođa učitelj”, bar u službenoj upotrebi?
„Premoštenje” koja predlaže dr Piper, karakteristično je za jezike koji imaju samo prirodni, ali ne i gramatički rod. Tako Englezi, na primer, kad u razgovoru žele da naglase da je u pitanju mačor, kažu tom cat (Tom je veoma često ime za mačora), dok je ženka mačke pussy cat. To je njihovo „premoštavanje” – šta će drugo, kad nemaju nastavke za građenje rodova. Mi ih, u srpskom, srećom, imamo. Mada dr Piper iz nekog razloga ne želi da se koriste ti resursi srpskog jezika, nego preferira, eto, baš ovakvo englesko „premoštavanje”!?
