FASADE SE KRUNE, MALTER OTPADA – „ZRENjANIN” ISTRAŽUJE: MOŽE LI IKO SPREČITI URUŠAVANjE GRADSKE ARHITEKTURE

Biseri graditeljstva – opasnost za prolaznike

  • Nakon urušavanja zgrade škole „Nikola Tesla”, obrušio se i deo fasade Muzičke škole; niko ne zna rešenje za objekat nekadašnje Robne kuće „Beograd”

05 - 3c fasade

Nekada biseri arhitekture koji su krasili grad, danas se sve više pretvaraju u ruglo. Razlog je navodno jasan: nedostatak sredstava za njihovo održavanje, i pored činjenice da je za parterno uređenje glavne ulice utrošeno na stotine miliona dinara.
Nakon urušavanja zgrade Elektrotehničke i građevinske škole „Nikola Tesla”, pre nekoliko nedelja obrušio se i deo fasade Muzičke škole, dok je pre toga ograđena žutom trakom i zgrada do Dečjeg dispanzera u Ulici Emila Gavrile, na kojoj je do magistralnog puta naslikan i veliki mural „Četir` konja debela”.
Tokom februara žicom je ograđeno zdanje Regionalne privredne komore, gde je počeo da otpada ukrasni deo fasade, iz koje je, vremenom izrasla i mladica drveta, a koje do danas, nakon više od četiri meseca, stoji netaknuto, bez ikakve najave kada će se sanirati.
Od Nikole Kovačevića, predsednika zrenjaninskog Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, u čijem je vlasništvu ova zgrada, saznali smo da pregovaraju sa nadležnima u lokalnoj samoupravi o sanaciji ove građevine, ali radovi nisu počeli iako se pregovaralo pre više meseci. U Regionalnoj privrednoj komori, kao jednom od zakupaca ovog prostora, rekli su nam da su saglasni oko ideje uređenja fasade, te da će pomoći oko njene sanacije.
Zdanje Robne kuće „Beograd” u glavnoj gradskoj ulici već godinama je opasano žicom. Problem su, kažu nadležni, nerešeni pravni odnosi sa vlasnikom objekta, kompanijom „Verano motors”, zbog čega ne može da se pristupi sanaciji objekta, i pored toga što je pre par godine doneta Odluka o uređenju grada Zrenjanina sa pravnom snagom da natera vlasnike zgrada i drugih objekata da ih na pravi način i održavaju.
Nakon usvajanja ove Odluke, jedino je sprovedeno rušenje kuće Filkovića u glavnoj ulici, koja je morala biti sravnjena sa zemljom zbog prevelike zapuštenosti i zarad bezbednosti prolaznika. Rušenje je iscrpelo prošlogodišnji budžet za ove namene, u visini od 4 miliona dinara, te nakon toga više ništa nije rađeno kad je reč o sanaciji objekata u gradskom jezgru.
Prema rečima Igora Virijevića, načelnika Odeljenja komunalne policije, inspekcijsko–nadzornih poslova i vanrednih situacija, za ovu godinu planom je predviđena jedino rekonstrukcija zgrade nekadašnjeg Komiteta. On kaže i da su nadležne službe uradile dosta na sanaciji određenih zgrada.
– Rešeni su najkritičniji objekti u centru, a pod znakom pitanja ostali su oni sa problemom vlasničke strukture i oni koje su u procesu restitucije. Konkretno, to je slučaj sa zgradom u kojoj je Regionalna privredna komora. Zdanje u Emila Gavrile predstavlja staru zgradu sa najvećim brojem socijalnih stanova i tu je problem što vlasnici stanova ne mogu da obezbede sredstva za rekonstrukciju fasade. Jedno od rešenja je da grad deluje preventivno u ovom slučaju – da se obije kompletna fasada kako bi se sačuvala bezbednost prolaznika, a da se onda kroz rad građevinske inspekcije naloži sanacija fasade – kaže Virijević.
Stručnjaci iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture kažu da stanje graditeljske baštine oslikava stanje društva.
– Nije problem samo u lošim fasadama, već u lošim krovovima, građi i temeljima – kaže Bojan Kojičić, konzervator u Zavodu, istoričar umetnosti po struci. – Zgrade se čuvaju redovnim održavanjem, a ne samo kada dođe do otpadanja maltera sa fasada ili urušavanja. Nažalost, pažnja se obraća tek kad se nešto od navedenog dogodi. Međutim, i u tom slučaju radovi se izvode samo parcijalno, a problem ostaje i dalje.

MUK U GRADSKOJ STAMBENOJ AGENCIJI
U Gradskoj stambenoj agenciji verovatno smatraju da odlično gazduju sa bezmalo dve stotine lokala, koliko je u njihovoj nadležnosti. Na višestruke pozive novinara, nadležne službe u ovom javnom preduzeću nisu uspele ni minimalno da odgovore na pitanja oko stanja objekata u njihovom vlasništvu, kao ni na to, koliko ih je trenutno izdato i da li su u planu određene sanacije lokala. Možda su ipak imali druge prioritete, te su bili zaokupljeni primopredajom dužnosti starog i novog direktora ovog preduzeća, pa zbog preplitanja funkcija nisu uspeli da usaglase i podelu nadležnosti oko komunikacije sa novinarima.
„SOCIJALA” U ELITNOM DELU
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture smatraju da nije došlo do obrnutog istorijskog procesa od onog koji se dogodio posle Drugog svetskog rata. Naime, danas i dalje „socijala” živi u elitnom delu grada, a vlasnici bi trebalo da budu prvenstveni finansijeri održavanja objekata.
– Neophodan je novi Zakon o kulturnim dobrima koji bi na drugačiji način regulisao odnos sopstvenika prema kulturnom dobru, u smislu odgovornosti, obaveza, zaštite i kaznenih mera. Mi možemo samo parcijalno da rešavamo problem, ali ovo prevazilazi naše ingerencije – kaže direktor Zavoda Milan Kovačević.

I. BOŽIĆ, S. VORKAPIĆ

FacebookTwitter