Fotografisanje divljih životinja i prirode (wildlife photography) već decenijama je cenjena grana fotografije u inostranstvu – a naročito ju je popularisao časopis „Nacionalna geografija”. Ovaj žanr poslednjih godina postaje sve popularniji i u našim krajevima. Ipak, fotografe najčešće koči nedostatak kvalitetne opreme, a za ovekovečenje prizora divljine potrebno je voleti i razumeti prirodu, što takođe ne ume svako, kaže naš sugrađanin Predrag Kostin, koji se fotografisanjem prirode bavi već 15 godina. Neki od njegovih radova deo su postavke o pticama i njihovim staništima u Narodnom muzeju.
– Reč je o nadmetanju sa prirodom,o potrebi da budeš na pravom mestu, ali opet neprimetan. Najlepši trenutak fotografisanja divljih životinja jeste osećaj da i sam, i kao posmatrač, postaješ deo prirode – objašnjava Predrag Kostin.
Ovim žanrom fotografije intenzivno je počeo da se bavi tokom 2005. godine. Predrag Kostin uglavnom beleži prizore iz specijalnih rezervata prirode „Stari Begej – Carska bara”, „Zasavica”, zatim iz podunavskog lovišta „Plavna”, Nacionalnog parka „Fruška gora”, kao i iz lokaliteta u okolini Zrenjanina.
Za fotografisanje prirode zainteresovao se gledajući dela Jaroslava Papa, Šandora Lukača, Jovana Lakatoša. Onda je sakupio nešto novca i kupio aparat „nikon D 75” i teleobjektiv „sigmu” od 500 milimetara. Međutim, ubrzo je usledilo i prvo razočarenje.
– Sa takvim objektivom misliš da ćeš moći da snimiš i zenicu oka životinje, ali nije tako. Potrebno je, pre svega, poznavati prirodu i navike životinja, kao i mesta gde ih možeš pronaći. Važno je znati i u kojem periodu, jer životinje imaju letnja staništa gde odgajaju mlade, kao i zimska, gde imaju malo više hrane ili su zaštićenije od nepogoda i predatora – navodi Predrag Kostin.
Kako kaže, najradije fotografiše divljač naših krajeva, mada bavljenje ovim žanrom u Srbiji nosi dosta poteškoća.
– Većini fotografa je nedostupna prava oprema – a takođe treba imati i zaklone, šatore, maskirne mreže. Bilo je fantastičnih trenutaka kada smo bili limitirani opremom, obično tokom letnjih noći kada životinje kasno izlaze. Tako se jednom prilikom približio orao, koji je inače izuzetno oprezan. Gledamo ga kao u nekom filmu na „Nacionalnoj geografiji”, ali uzalud kada nema dovoljno svetla za foto- opremu – priča Kostin.
Sa druge strane, u želji da se promoviše fotografisanje prirode, u zapadnim zemljama otišlo se u drugu krajnost, dodaje on – Posebno u inostranstvu, fotografisanje divljih životinja postaje komercijalno. Stvaraju se veštačka mesta sa visokim stepenom udobnosti za fotografe, na koja su životinje prosto naterane da dođu. Postoje i nacionalni parkovi gde se životinje ne boje ljudi i gde ih možete fotografisati iz automobila, ali smatram da ni to nije dobro – životinje imaju svoje životne cikluse koje ne treba narušavati – ističe Predrag Kostin.
Srbija bi ipak mogla da se ugleda na neke druge zemlje po negovanje odgovornosti prema živom svetu, smatra Kostin.
– Priroda naše zemlje je fantastična, mada nismo svesni koliko lepih bića živi na ovim prostorima, a mi ih svojim nečinjenjem i neznanjem upropaštavamo. Potrebno je promeniti upravljanje prirodnim dobrima kako bi životinje mogle da opstanu – smatra naš sagovornik.
On veruje da bi i saradnja između fotografa i upravljača šuma, parkova prirode i nacionalnih parkova trebalo da bude daleko bolja. Fotografi bi morali da se jave upravnicima prirodnih dobara kada planiraju snimanje, a uprave bi trebalo da obuče fotografe o tome kako da se ponašaju, prirodi i kako da pronađu jedinke, navodi Kostin.
Svoje fotografije uglavnom objavljuje u časopisima, na internetu ili na foto- izložbama. Planira i knjigu, ali, kako kaže, tema „živi svet” nije interesantna izdavačima.
– Prvi put posle dužeg vremena, Lovački savez Srbije objavio je kalendar sa fotografijama životinja koje su snimljene isključivo na teritoriji Srbije. Autori smo bili Dušan Žarkić, Predrag Mastilović i ja – ističe Predrag Kostin.
Njegovi „fotomodeli” često umeju biti nepredvidivi, ali to im još više daje na lepoti, smatra zrenjaninski fotograf.
– Ponekad očekuješ da se životinja pojavi na jednom mestu, a one priđu do samog šatora! Biodiverzitet naše zemlje je izvanredan i treba da povedemo računa o njegovom opstanku. Moramo da radimo na promovisanju naše prirode – zaključuje fotograf Predrag Kostin. Alisa Junuzović Foto: predrag kostin
