FUDBALSKI SUDIJA VANjA DRNDAREVIĆ DELI PRAVDU NA TERENIMA VOJVOĐANSKE LIGE: Ne obraća pažnju na dobacivanja navijača

  • Sudio sam Proleteru i Banatu. Od prvog minuta utakmice bilo je „brate, ajde ovo, ajde ono”.
    Ja sam rekao svima: „Ljudi, ovih 90 minuta nisam vaš brat, nego sudija. Posle možemo u kafanu i gde god treba – kaže Vanja. 

Vanja sa svojim idolom

Zrenjaninac Vanja Drndarević (24) nedavno je drugi put boravio u kampu Milorada Mažića, najpoznatijeg srpskog fudbalskog sudije. Fudbalski savez Vojvodine je ocenio da je Vanja perspektivan arbitar i da vredi ulagati u njegovo znanje, pa nije bilo dileme da li će nastaviti da uči od Mažića.
– Cilj kampa je uvođenje mladih sudija u princip rada UEFE koja je razvila program treninga čiji je fokus na agilnosti i brzini. Recimo, na utakmici Lige šampiona fudbaler pretrči prosečno 10 kilometara, a sudija bar dva kilimetra više – objašnjava Vanja.
Za Mažića kaže da je gospodin na terenu i van njega i da mlade sudije uči da glavni arbitar i njegovi pomoćnici treba da rade timski. Vanja pravdu na fudbalskom terenu deli već osam godina i iza sebe ima 200 mečeva. Poslednje četiri godine sudi mečeve Vojvođanske lige, ali nije zapostavio školovanje. Završio je inženjerski menadžment na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin”.

 

Mladi Zrenjaninac je fudbal počeo da trenira kada je imao sedam godina, najpre u Petliću, potom u Banatu i Proleteru. Igrao je sve dok nije slomio desni skočni zglob. Drugar ga je zato pozvao da se oproba u suđenju. Vanja je probao i zavoleo taj posao. Vremenom je navikao na novu ulogu na terenu, ali kaže da nije uvek prijatno jer publika, igrači i treneri najviše pritiskaju sudije. Ističe da je naučio da ne obraća pažnju na dobacivanja, a sudio je i na utakmicama u kojima su igrali njegovi prijatelji.
– Nezgodno je to. Sudio sam Proleteru i Banatu. Od prvog minuta utakmice je bilo „brate, ajde ovo, ajde ono”. Ja sam rekao svima: „Ljudi, ovih 90 minuta nisam vaš brat, nego sudija. Posle možemo u kafanu i gde god treba.” Od drugog minuta sam počeo da delim kartone, svi su bili u fazonu „šta zezaš”, ali već u drugom poluvremenu su se smirili.

Perpektivni arbitar objektivan na terenu


Jednom drugaru sam rekao da skine poddres koji nije bio u istoj boji kao dres, a mora da bude. On najpre nije hteo, ali sam bio odlučan da se utakmica neće igrati dok on to ne uradi. Na kraju je shvatio. Ipak, drugari se retko naljute, ni sa kim se nisam posvađao zbog suđenja, ali poznajem kolege koji su dugogodišnje prijatelje izgubili zbog toga – navodi naš sagovornik.

Vanja je operisao koleno zbog povrede meniskusa koju vuče dve godine, sada se oporavlja i ocenjuje da će se vratiti suđenju do početka prolećnog dela sezone. Inače, u slobodno vreme sa kolegama sudijama zaigra mali fudbal, ali rekreativno.

 

A KAD MESI IGRA?
Razmišljao je i o tome, šta bi bilo kada bi sudio Barseloni, svom omiljenom klubu.
– Suđenje tog meča ne bih mogao da odbijem zbog svoje karijere. Trudio bih se da budem objektivan i da ne gledam Mesija i ekipu kao svoje idole – ističe Vanja.

SANjA DA SUDI DERBI
– San mi je da sudim derbi Zvezda – Partizan, jer želim da osetim tu atmosferu. Volim da sudim teške utakmice. Ako je meč suviše miran i ja se opustim. Bolje je kada je napeto, tada se uvek nešto dešava – objašnjava Vanja.

ISPADAJU OLOVKE I KARTONI
– Preporuka sudijama je da uvek nose nekoliko kartona za slučaj da ispadnu tokom utakmice. Meni je, recimo, ispala hemijska olovka, jer se slomio deo koji se zakači za džep. Bilo je to u Novim Kozarcima. Tada sam olovku u afektu bacio u pravcu delegata. Srećom, nije mi to uzeo za zlo, samo mi je uplašeno vratio olovku. Posle sam se izvinio – priča mladi sudija. 
S. KOKAVSKI

 

FacebookTwitter