Izgradnja osnovne gasne mreže u Čenti je pri kraju – urađeno je više od 90 odsto posla. Dugo čekani ekološki prihvatljiv energent dobro će doći Čenćanima, ali ima i problema.
O tome za naš list govori Rade Gašparović, jedan od brojnih Beograđana koji su se nastanili u Čenti.
– Odlično je to što ćemo već naredne grejne sezone koristiti prirodni gas. Međutim, izvođač radova i ko zna koji njegovi podizvođači ostavili su nam dosta problema. Najdrastičniji incident dogodio se četvrtog marta, kada je rovokopač sa gusenicama presekao električni provodnik koji je ostao nezaštićen i pod naponom više od pola dana. Alarmirani su predstavnici izvođača do kojih smo mogli doći, oni su nam rekli da su obavestili Elektrodistribuciju Pančevo. Vreme je prolazilo pa sam posle više sati pozvao Pančevce, koji nisu mogli da potvrde da ih je bilo ko iz Čente zvao. Na moju molbu su došli i spojili presečene provodnike, ali kad se sve sabere, više kuća bilo je bez struje 17 sati – kaže Gašparović.
Dodaje da niko nije smeo da priđe presečenoj žici koja se vidi na snimku koji nam je Gašparović prosledio elektronskom poštom. U obližnjim kućama koje su imale struju, bilo je pucketanja koje se čulo iz aparata i prekidača. Kolika je bila opasnost, nije lako reći.
Prema rečima našeg sagovornika, izvođač radova „Bobar Beška” i njegovi kooperanti po pravilu su se svakom kućom bavili bar nedelju dana. Toliko vremena trebalo je da rovokopači sa gusenicama iskopaju rovove, zatim da dođe ekipa koja polaže cevi za gasovod, a posle par dana dođe (ili ne dođe!) grupa koja je dužna da iskope zatrpa.
– Često se dešavalo da iskopane rovove moramo da zatrpavamo sami, ne samo što niko nije dolazio da to uradi, nego i zbog opasnosti da nam mehanizacija, po ko zna koji put, ošteti betonske staze – ističe Rade Gašparović.
Predsednik Saveta Mesne zajednice u Čenti Stevica Štetin navodi da posao oko gasifikacije napreduje, ali da je istina da ima ozbiljnih problema.
– Osim što se dešava da mehanizacija izvođača radova prekine podzemni električni vod, iako tvrde da imaju uređaje koji ih pouzdano lociraju, i što ima oštećenja betonskih staza, niko nas kao Savet Mesne zajednice ne posećuje, niti imamo ikakav zvaničan kontakt sa izvođačima.
Pored toga, Štetin dodaje da značajan broj stanovnika vikend naselja prema Beogradu i Barandi, koja su u svakom pogledu deo sela, imaju uvedene struju, vodu i telefonske linije, ali nisu ušli u plan gasifikacije.
– Oni se raspituju mogu li dobiti gas, a mi u Mesnoj zajednici ne možemo ništa da im kažemo jer ni mi ne znamo skoro ništa. Ne obraćaju nam se ni ljudi iz NIS-a niti predstavnici izvođača radova. Oni kontaktiraju sa vlasnicima kuća pojedinačno. Nas koji predstavljamo selo, niko ne pita ništa i tako nas pred ovim ljudima dovode u neugodnu poziciju – kaže Štetin.
POSLE PAUZE DUGE TRI DECENIJE
Gasifikacija je završena u Belom Blatu, Knićaninu i Tarašu, a nakon Čente, cevi će biti položene i u Orlovatu i Tomaševcu. Ulaganje u gasnu infrastrukturu započeto je posle 30 godina. Ukupna dužina mreže u ovim selima biće oko 300 kilometara, a vrednost radova, koji se izvode po sporazumu Grada Zrenjanina, Javnog preduzeća Srbijagas i firme ”Bobar Beška” iz Novog Sada jeste 14 miliona evra.
