GORJANA PONJEVIĆ BALANI, ŽENA KOJA SE PRONAŠLA U NEOBIČNOM ZANATU, O TRADICIONALNOJ PROIZVODNJI I LEPOTI NJENOG POSLA

Predmetima od drveta osvaja Evropu

Ljubav prema drvetu se rodila sasvim slučajno i postala je njeno životno opredeljenje. Pre dve decenije otišla je u Italiju i dobila posao u fabrici za proizvodnju drvenih stepenica. Dve godine je tamo radila kao kontrolor kvaliteta, a onda je promenila život. Upoznala je budućeg supruga koji je tada bio dobavljač, a kruna njihove ljubavi je prelepa kćerka Matea.
UNIKATNI KOMADI
Gorjana Ponjević Balani, njen suprug Antonio i ćerka Matea danas žive i rade u Zrenjaninu, u lepom gradu na Begeju, kako vole da kažu. Vlasnici su Radionice „Wood Planet” u kojoj izrađuju i restauriraju predmete od drveta.
– Koristimo tradicionalne stolarske mašine i izrađujmo autentične komade od drveta – objašnjava Gorjana, žena čija radna i životna energija, ali i spontanost, osvajaju u prvi mah. – Imamo dve kompjuterizovane mašine, pantogtaf i formatizer, ali čekaju neko drugo vreme. One su za serijsku proizvodnju u kojoj se baš i ne pronalazim.
Njihovoj radionici u Srbiji nije potrebna reklama. Dok ugovaraju poslove i dobijaju pohvale naručilaca, osvajaju i evropsko tržište.
– Iako sam imala siguran posao u Italiji, odrekla sam ga se da bih se posvetila učenju i praksi. Završila sam Višu tehničku školu, a onda sam se sa suprugom doselila u rumunski grad Jaši gde njegova porodica ima fabriku za preradu drveta. Tamo nadopunjujem znanje i zatvaram krug, od trupca do gotovog proizvoda. Kao i u svakoj industriji, serijski se radilo i ubrzo sam svatila da me to ne ispunjava. Hiljade jednoobraznih elemenata od drveta za koje nisam znala ni čemu služe. A onda se vraćamo u Italiju, u Forlij, i osnivamo firmu, radionica niče u garaži mog svekra, a proizvodnja raste neverovatnom brzinom. U Zrenjanin se doseljavamo 2010. godine – priča Gorjana.

 

1 - B Radost stvaranja

RAĐANJE IDEJA
Ona je uverena da nije bitno gde si lociran, jer proizvodi iz Rumunije idu za Italiju, a komadi iz Zrenjanina u Francusku.
– U Srbiju smo došli da bismo nastavili proizvodnju žaluzina – kaže naša sagovornica. – Moje nezadovoljstvo serijskom proizvodnjom se, na sreću, okončava, jer je građevina u Italiji u tom periodu posustala. Otvara mi se neki novi put, rađaju se ideje koje realizujem. A to je komadni nameštaj, restauracija i autentika, od daske za meso, preko drvene kuće – enterijer i eksterijer, od kuhinje, do baštanske garniture, vrata, prozori, restauracija starih komada, restauracija fasadne stolarije, autentika perioda, secesija, neobarok, klasicizam, neomavarski stil….
Svi komadi su na svoj način autentični. Ne pravi dva ista, ne ponavlja se. Raznolikost je, kako kaže, lepota ovog zanata.
Ono što predmete koje proizvode razlikuje od drugih nije samo autentičnost, već i kvalitet. Gorjana je neumorna, neprestano uči, posećuje sajmove, prati savremenu drvnu industriju…Sa žarom odabira glavni i propratni materijal, farbe, lepila, sve ono što namerava da ugradi u komad koji pravi. Na sajmovima razmenjuje iskustava sa kolegama kojih je, priznaje, sve manje, kao i sa ljudima iz sektora, dobavljačima. Prati potražnju, a tu se rađaju i nove ideje koje jedva čeka da realizuje.
Osim ljubavi, znanja i veštine, ovaj posao zahteva mnogo truda i strpljenja…
– Ko ima komad od jednog zanatlije, ima i sate i sate, dane i dane njegovog eksperimentisanja, grešaka, uspeha, znoja, srca i duše, a to se graniči sa umetnošću. Nekad sam raspoloženija za restauraciju, a nekad za mašinsku obradu, sve zavisi od inspiracije i momenta. Dešava se da neke komade završim pre očekivanja, a neki mesecima čekaju na red. Ne dogovaram rokove, jer pod pritiskom ne mogu da radim, samo opuštena i dajem svoj maksimum.

 

 

1 C - Zlatne ruke

RESTAURACIJA „ŠEHEREZADE”
Najteže je, kako kaže, uskladiti poslovne i privante obaveze, a najlepše je kada imam podršku i razumevanje najmilijih. Osmogodišnja Matea ima interesovanja za lepi zanat kojim joj se roditelji bave, a oni misle da je to, za sada, samo dečija znatiželja.
Gorjana smatra da mlade interesuje dizajn nameštaja i sa zadovoljstvom odvaja vreme da bi se posvetila znatiželjnima. Želja joj je da okupi grupu mladih, a i starijih, kojima bi prenela svoje znanje i dvadesetogodišnje iskustvo, da osposobljava žene da budu stolarke. Misli da je dualno obrazovanje idealno rešenje i nada se svim srcem da će joj se želja ispuniti.
Trenutno traži i radnike… Obim posla se povećava, evropsko tržište je sve izazovnije… Ali, izazovi su i u Zrenjaninu. Poverena joj je restauracija „Šeherezade”, autentične zgrade iz 1900. godine. U saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture i vlasnicima objekta, završena je reparaciju fasadne stolarije. Poslovi se sustižu, a planova je napretek…
– Osvojili smo zrenjaninsko i srpsko tržište, a sada planiramo i evropsko – ističe Gorjana. – Trenutno radimo za Francusku, Nemačku i Norvešku. Paralelno sa ovim planiram da se posvetim sistemu dualnog obrazovanja i da uvedem i žene u ovaj posao, kako bi ovaj predivni zanat nastavio da živi…

  • NAJVEĆI JE IZAZOV BITI ŽENA
    Gorjana je aktivna članica zrenjaninskog Udruženja poslovnih žena „Sofia”, a Udruženje poslovnih žena Srbije ju je 2017. godine svrstalo u najuži krug kandidatkinja za Nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja” .
    – Želja da se radi ono što se voli gura u smeru samostalnog poslovanja, a to je odlazak u preduzetničke vode – kaže Gorjana. – Preduzetnici se susreću sa raznim izazovima u poslovanju. A u mom poslu najveći je – biti žena. Okružena sam predrasudama – kako može žena da bude na skeli i da restaurira fasadnu stolariju ili da upravlja mašinom za seču trupaca, da vozi viljuškar, montira vrata, izrađuje orman… Sve su to slatki izazovi. Trebalo je mnogo vremena da kolege i klijenti prihvate tu činjenicu, put je bio težak. Na moju veliku sreću, pristupam Udruženju poslovnih zena „Sofia” i od njih dobijam sve potrebne informacije i podršku vezanu za svoje poslovanje. Mogu slobodno da kažem da je pristup UPZ „Sofia” prekretnica u mom životu, jer su mi otvorena mnoga vrata, dobila sam vetar u leđa. Uz njihovu i podršku Grada Zrenjanina, izlazim iz senke…

BRANKA JAJIĆ

 

FacebookTwitter