Svetinja pruža poseban osećaj duhovnosti Kada smo odlučili da posetimo Svetu Goru i najveću srpsku svetinju, manastir Hilandar, mojoj sreći nije bilo kraja. Najzad! Ostvariće mi se ono što sam oduvek želeo. Organizatori tog svetog puta, Simo Salapura, Dragan Todorović i Vladimir Rajić brzo su nas okupili, a putovali smo o sopstvenom trošku.
SJAJNA ATMOSFERA
Krenuli smo 30. septembra popodne – simbolično ispred novog pravoslavnog hrama Vaznesenja gospoda Isusa Hrista na Bagljašu. Naši vozači Goran i Dragiša bili su spremni za dug i naporan put do Grčke. U ekipi su, osim pomenutih, bili još Slavko, Žare, Brane, Miloš, Niko, Zare, Jovan, Buda i Boris. Atmosfera je bila sjajna, društvo veselo i raspoloženo.
Na srpskoj i makedonskoj granici nije bilo problema, u Grčku smo stigli u ranim jutarnjim satima, došli smo u luku Uranopolis. Ljubazna Marija iz obližnjeg kafića, kada je čula da smo Srbi, skuvala nam je grčku kafu i poslužila nas dok smo čekali da se otvori šalter za vize za Svetu goru. Ubrzo smo se ukrcali na trajekt na kome se najviše čuo srpski jezik, a bilo je i mnogo Grka i Rusa. Posle pola sata uplovili smo u luku Jovanica, oko 12 sati po grčkom vremenu. Čekao nas je mini bus kojim smo krenuli put Hilandara, uzbuđenje je raslo, a umor od dugog puta je nestao. Posle četrdesetak minuta pojavio se Hilandar u svoj svojoj lepoti. Videli smo i veliki kran, jer se Hilandar još uvek obnavlja od požara koji je manastir zahvatio marta 2004. godine, tada je gorelo dve trećine manastirskog kompleksa.
DOBRO UTRVĐEN MANASTIR
Srpski manastir Hilandar se nalazi u severnom delu Svete gore Atonske, države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Sveta gora je smeštena na Atosu, trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj, a manastir se nalazi na 2,5 kilometara od mora. Posmatran spolja ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, pošto je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 metara, a građeni su u Vizantijskom stilu. Manastir je izgradio grčki monah svetogorac Georgije Helandarios. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1200. godine umro Stefan Nemanja.
NEDELjNA LITURGIJA
Kada smo se smestili, posluženi smo kafom, rakijom i ratlukom za dobrodošlicu. Već uveče smo prisustvovali večernjoj liturgiji. Smestili smo se u kolektivnu spavaonicu očekujući nedelju i jutarnju liturgiju koja počinje u tri sata po ponoći. Boravak u srpskoj svetinji stvara poseban osećaj duhovnosti. Nedeljna liturgija je duža nego obično, traje oko četiri sata, a služio ju je iguman manastira Metodije sa svojim monasima. Dok se noć pretvarala u dan i zvezde menjalo sunce, molitva monaha Hilandara bila je sve tiša. Na kraju celivanje ikona, pričešće i posni ručak.
U nedelju smo posetili Grčki manastir Esfigmen koji se nalazi oko četiri kilometra od Hilandara. Kada su monasi u manastiru čuli da dolazimo iz Srbije, bili su posebno ljubazni i poslužili su nas kafom, ratlukom, vodom i grčkom rakijom uzo. Vratili smo se po podne taman da se odmorimo za večernju liturgiju. U ponedeljak ujutro smo obavili još neke kupovine u prodavnici suvenira u manastiru (suvenire izrađuju monasi), prisustvovali smo jutarnjoj liturgiji, još malo fotografisali, obišli konake i pripremili za odlazak na trajekt.
U povratku smo posetili i ruski manastir „Svetog Pantalejmona”, koji nam je pokazao svu lepotu manastirskog zdanja, pozlaćenih ikona, svetih moštiju i zvona, od kojih je glavno teško 13 tona.
POSETA ZEJTINLIKU
Potom smo krenuli put Soluna da obiđemo Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku. Tamo smo zatekli i đake Druge ekonomske škole iz Beograda. Svi smo pažljivo slušali besedu Đorđa Mihailovića, čuvara groblja koji ima 89 godina. Na Srpskom vojničkom groblju, koje je izgrađeno na mestu glavne srpske poljske bolnice, sahranjeno je oko 8.000 srpskih boraca koji su junački probijali Solunski front u Prvom svetskom ratu. Tu su, takođe i grobnice francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih boraca. U jednom delu groblja je sahranjeno i 126 interniraca, to je deo „Partizanskog groblja”.
Deda Đorđe se rado fotografisao sa nama. Obišli smo kosturnicu sprskih vojnika i odali počast velikom junaštvu, žrtvi i legendarnim solunskim dobrovoljcima. Palo je veče kada smo krenuli iz Soluna put makedonske granice i Đevđelije. U Zrenjanin smo stigli u ranim jutarnjim časovima u utorak, rastali smo se na kraju sa obećanjem da ćemo sledeće godine osvojiti planinu Atos (2033 metra).
HILANDAR ČETVRTI PO VAŽNOSTI
Na Svetoj gori ima 20 manastira od kojih je 17 grčkih, jedan bugarski (Zograf), jedan ruski (Sveti Pantalejmon) i naš Hilandar. Manastiri su rangirani po važnosti, Hilandar je na četvrtom, Zograf je na devetom, a Pantelejmon na 19. mestu iako je bogatiji od Hilandara. U Hilandaru ima 92 monaha koji imaju zaduženja u manastirskom zdanju, u maslinjaku i vinogradu, kao i u radionici.
ZAŠTITNIK MANASTIRA IKONA BOGORODICE
Zaštitnica Hilandara je ikona Presvete Bogorodice. Nakon vaskrsenja Isusa Hrista, majka božija krenula je da propoveda Jevanđelija. Uputila se na Kipar, ali prolazeći pored poluostrava zaustavila se i blagoslovila ga namenjujući ga monasima.
Po nepisanom zakonu (Abatonu) Hilandar je muški manastir i ženama je zabranjen boravak na Svetoj gori. Hilandar slavi i ikonu svete bogorodice Trojeručice, koja je odsečenu ruku Jovana Damaskina iscelila, a i danas uz molitvu isceljuju duše nemoćnih i bolesnih. Ikona trojeručice je dva puta dolazila u Hilandar, a posle boravka u Srbiji pod najezdom Turaka ona je na čudnovat način, na magarcu prolazeći kroz Srbiju i Makedoniju, bez ičije pratnje stigla na Hilandar.
SVETO GROŽĐE SA HILANDARA
Sveta loza Hilandarska je pre 800 godina izrasla na grobu Stefana Nemanje, svetog Simeona Mirotočivog čije su mošti 1207. godine prenete u Studenicu. Iako ima samo dva izdanka, loza redovno rađa, čak kada je u manastiru dve trećine zdanja izgorelo, sveta loza je rađala. Grožće se bere na Krstovdan, ostatak se suši i daje vernicima tri zrna grožđa i deo loze koji se u postu i molitvi koristi za dobijanje poroda.
