HOBI KOJI KOMBINUJE RAZLIČITA ZNANjA – OD PROGRAMIRANjA DO VEŠTINE KOMUNIKACIJE

Zavirili smo u svet robota
Kako izgledaju roboti, na kakvim takmičenjima se nadmeću, kako funkcioniše tim koji stvara robote – neke su od tema o kojima je govorio Gavrilo Andrić, jedan od osnivača ekipe koja se bavi robotikom „APE.robotiks”, za vreme „Noći istraživača”, 29. septembra u Startit centru Zrenjanin.
Gavrilo je posle srednje škole postao saradnik istraživačke stanice „Petnica”, a pre toga je bio polaznik seminara primenjene fizike i elektronike. Upravo sa prijateljima iz „Petnice” je osnovao tim „APE.robotiks”, koji je više puta učestvovao na domaćim i međunarodnim takmičenjima robotike.
– Ljudi uglavnom imaju predstavu o robotima koja se zasniva na slici iz popkulture i ne prikazuje stvarno stanje stvari. Najčešće se zamišlja humanoidni robot, koji se ponaša kao čovek i koji ima noge, ruke i glavu – ispričao je Gavrilo. – Većina robota izgleda jednostavnije, nalik mašini. Danas se roboti najčešće sreću u industriji. Koliko god da su skupi u početku, oni ubrzo vraćaju investiciju jer imaju visok kvalitet rada, nemaju propuste poput ispadanja sa linije.
Izrada robota i učestvovanje u takmičenjima je kompleksan i dugotrajan posao, a Gavrilo je govorio o izazovima sa kojima su se on i njegove kolege suočavale, pozvavši mlade posetioce Startit centra Zrenjanin da se upuste u ovu avanturu.
– Prvih godina, kada smo kucali kod, ništa nismo čuvali na zajedničkom serveru nego je bilo na nečijem računaru ili flešu, pa se na takmičenju desilo da nismo znali na kom flešu nam je dobar kod. Onda smo pustili pogrešan, a robot je počeo da radi kao suprotan igrač. Takođe, prve godine nam se robot samo dva puta pomerio sa mesta. Toliko smo bili isfrustrirani da smo pokušali da zaletimo robota i udarimo u zid ali ni to nije funkcionisalo – prepričava Gavrilo uz smeh.
Ipak, on dodaje da su svi problemi sa kojima su se tokom pravljenja robota suočavali zapravo bili ozbiljna škola za dalju karijeru. Tako su naučili da ozbiljno pristupaju zadacima, da rade pedantno, da razlože problem, ali i da marketing i menadžment nisu jeres, već veoma bitne veštine.
– Kada smo se zapošljavali, uglavnom smo pričali o svom radu na pravljenju robota. To je bio znak naše posvećenosti, poslodavci su znali da smo spremni da provedemo dane u rešavanju nekog problema. Meni se dešavalo i da prespavam u prostorijama gde smo radili na robotu. Drago mi je što su mladi zainteresovani za robotiku.

 

1 robotika

  • O ČEMU SE RADI NA ROBOTSKIM TAKMIČENjIMA?
    Ljudi očekuju male robote koji igraju fudbal na terenu, međutim nije tako, objašnjava Gavrilo.
    – Svake godine imate zadate igre koje roboti treba da odrade, na primer da prenesu elemente sa jednog kraja na drugi, da prepoznaju objekte različitih oblika i fizičkih karakteristika, da nešto gađaju, prevrću. Ovo je sve relativno jednostavno ali stvari komplikuje to što na terenu imate protivnika i ograničeno vreme, u toku kojeg je robot potpuno autonoman, a sudija na kraju prebroji poene.

M. MARIČIĆ

FacebookTwitter