Moderne tehnologije, ljubav i posao
Jovan, Momir i Nikola su studenti na Univerzitetu u Novom Sadu. Kako su se tokom godina bavili nekim hobijem, uspeli su toliko da ga usavrše da sada mogu i da zarađuju od njih. U pitanju su honorarni poslovi koji ne oduzimaju suviše vremena, što je dobro, budući da su im studije ipak glavna preokupacija. Oni kažu da su zadovoljni zaradom, a još jedna prednost je da mogu da rade ono što vole i u čemu su dobri.
Početkom nove školske godine, završeno je i vreme sezonskih poslova, što ne znači da više nema prilika za mlade da zarade. Naši sagovornici su shvatili da od stečenih veština i talenata mogu da imaju i opipljivu korist.
– S obzirom na to da prilično dobro govorim engleski, shvatio sam da bi to bila dobra prilika da zaradim novac i da unapredim svoje znanje – objašnjava Jovan Stevanov, student druge godine psihologije.
To nisu klasični časovi, već je nastava putem Skajpa. Drugačije ne bi ni moglo jer njegovi učenici dolaze sa drugog kontinenta.
– Držim časove većinom studentima iz Kine. Njima je važno da vežbaju konverzaciju, da se oslobode i da unaprede svoj engleski. Naravno, kao profesor ste dužni da im pružite povratnu informaciju o njihovom znanju, da im skrenete pažnju na greške i na to kako da ih isprave – kaže Jovan i dodaje da procedura kako se postaje „onlajn nastavnik” nije komplikovana.
Ponekad je za početak bavljenja nekom aktivnošću potrebno i uložiti nešto novca, međutim to se kasnije može isplatiti, potvrđuje i Nikola Učur, odnedavno diplomirani novinar i budući student master studija. On je od svoje bake, kada je imao pet godina, dobio prvi fotoaparat, doduše dečji model na navijanje. Kasnije je, uz pomoć roditelja koji su finansijski pripomogli, ali i sam uštedevši nešto novca, uspeo da kupi poluprofesionalni fotoaparat. Sada fotografiše i zarađuje.
– Fotografije koje napravim prodajem preko sajtova kao što su Frilens (Freelance), 500px, iStock. Može da se zaradi 20-30 dolara po kupljenoj licenci za fotografiju. Zatim su me zvali nekoliko puta da fotografišem i dečje rođendane. Iako naplaćujem oko 100 evra, otprilike polovinu sume moram da potrošim na izradu fotografiji” – objašnjava Nikola.
Nikola je usavršavao svoju veštinu i učio nove stvari, a hobi je prerastao u stalni posao.
– Zahvaljujući fotografiji, stekao sam znanja i o programima kao što su Fotošop, Ilustrator, Premijer, pa sam nedavno uspeo da se zaposlim u kompaniji kojoj je bila potrebna osoba koja zna to da radi. Jednako mi znači i priznanje koje sam na jednom festivalu dobio za originalnost svojih fotografija, koje su bili izložene u galeriji u zgradi Beograđanka.
Jedna od najvećih prednosti ovakvih honorarnih poslova jeste i kraće radno vreme, što ističe i Momir Vojnov, student DiF-a, koji sudi na košarkaškim utakmicama.
– Ne oduzima mi mnogo vremena, utakmice traju od jedan i po do dva sata najviše, a pritom je zarada korektna – ističe on.
Momir je rano počeo da sudi. Godinu dana pošto je prestao da trenira košarku u drugom razredu srednje škole, prijavio se za sudiju, a zatim i polagao prvi test. Međutim, nije se tu zaustavio sa usavršavanjem, kasnije je položio i za zvanje regionalnog sudije, a i dalje je obavezan da polaže testove.
– Na svakih šest meseci imamo seminare na kojima imamo test fizičke spreme i pismeni test pravila košarke – navodi on.
