HOĆE LI BITI ISPITANA I OBELEŽENA HUMKA KAPETANA JANČE, MESTO POGIBIJE DOBROVOLjACA IZ SRBIJE I BANATSKIH GRANIČARA

Toponimi – svedoci istorije i života na banatskoj ravnici

Priča o humci kapetana Janče Mihailovića i njegovoj pogibiji na tom mestu, u bici sa mađarskim husarima 1848. godine, dotakla je mnoge Zrenjanince. Ova istorijska zbivanja, naime, takođe su i deo porodičnih predanja koja i danas žive, jer su u tim bojevima učestvovale i regimente banatskih Srba graničara. Jedan od njih je i agronom Jovan Bakalov, poreklom od sakulskih graničara, inače veliki ljubitelj i vrstan znalac domaće istorije i praistorije, koji je, kao izvanredan poznavalac arheoloških terena, učestvovao u više arheoloških istraživanja, a neka je i sam inicirao.
– Prva bitka koju je, protiv mađarskih husara, vodio kapetan Janča okupivši dobrovoljce iz Srbije, ali i banatske graničare, bila je u julu 1848. godine. Ona se odigrala između Stajićeva i Ečke. Janča je tada potisnuo husare, ali nije iskoristio prednost dobijene bitke. Erne Kiš je, predvodeći mađarske husare, u septembru pokrenuo novu kampanju i potukao Janču. To je bilo na terenu u blizini današnje prevodnice na Begeju. Posle bitke rodbina je pokupila tela poginulih boraca banatske regimente, sahranila ih u svojim selima (Botoš, Tomaševac, Sakule, Orlovat…), a na bojištu su sahranjeni dobrovoljci iz Srbije, možda i po koji poginuli vojnik mađarske vojske, u zajedničkoj grobnici. Humka koju danas vidimo, mesto je njihove pogibije i grobnica.

Danas na tom mestu nema nikakvog obeležja. Da li je ranije postojalo?
– Da. Tu je podignut drveni krst, koga je zub vremena načeo, pa je obnovljen, i stajao je sve do 1924-26. godine, o tome nas izveštava Erdeljanović u knjizi „Srbi u Banatu”. Kad piše o Perlezu, Erdeljanović kaže da na humci postoji obeležje u vidu drvenog krsta. Kasnije krst nije obnavljan, mada su mi neki ljudi svedočili da je sve do 60-tih godina 20. veka na tom mestu bio vidljiv drveni stub – ostatak nekadašnjeg krsta. I sakulska regimenta je bila učesnik tih borbi zajedno sa dobrovoljcima iz Srbije, u mojoj porodici se pričalo, ta priča je, s kolena na koleno, i do mene došla, da je kapetan Janča poginuo ne odstupajući, na topu, kao Tanasko Rajić. Kapetana Janču su tu, na topu, isekli husari. Pa i zbog te priče, kao potomak sakulskih graničara, ja sam i lično zainteresovan da ovaj deo banatske istorije ne ostane sakriven i zaboravljen, da se humka arheološki obradi i podigne spomen obeležje, sa pločom na kojoj bi pisalo šta se tu desilo.

Da li je danas moguće sprovesti arheološko istraživanje, s obzirom da su tamo vikendice, mesto je možda devastirano…
– Mada je baš na samoj humci jedna vikendica, moguće je sprovesti istraživanje, ionako se ne bi otvarala cela humka. Ima prostora da se priđe, da se bagerom skine prvi sloj zemlje, otvori sonda da bi arheolozi mogli da pristupe ispitivanju terena, kostiju i drugog materijala koji će se naći uz poginule vojnike. Mada ne znam ko bi to sad mogao raditi.

U zrenjaninskom Muzeju više nema nijednog arheologa…
– Nema, ugasilo se arheološko odeljenje, nemamo više stručnjaka koji bi mogli da istraže humku. Zrenjaninski Zavod za zaštitu spomenika kulture ima jednog arheologa koji je tek počeo da radi, on – jedan i sam – svakako ne može da sprovede takvo istraživanje. Tu se mora oformiti stručna ekipa, tim, da se urade pripremni radovi, to je ozbiljan posao…

Humka kapetana Janče nalazi se na potezu koji se zove Batka, to je poznato arheološko nalazište.
– Da, na prostoru Batke imamo nalaze od ranog neolita, od Starčevačke kulture sve do poznog srednjeg veka. Čak imamo ostatke jedne srednjovekovne crkve sa nekropolom, uz samu ivicu puta, to je hram koji je pripadao selu Batka, jer je u poznom srednjem veku postojalo naselje pod tim imenom. Zatim, istočno od Jančine humke, na udaljenosti od možda 4 kilometara vazdušnom linijom, nalaze se Vodice, sa srednjovekovnom crkvom i nekropolom. Obilazeći i razgledajući potencijalne arheološke terene, uočio sam, svojevremeno, to mesto i odveo tamo Vukicu Popović, jer je ona tada tražila gde bi mogao biti manastir Drenovac, koji je do tada bio poznat samo iz dokumenata. Vukica Popović je u „Ulaznici” objavila i članak o ostacima sakralne građevine na Vodicama, mada se kasnije nije potvrdilo da je u pitanju manastir Drenovac. Crkvište na Vodicama ispitivala je potom arheolog Nada Benjocki 87-88. godine, i tada se pokazalo da je u pitanju srednjovekovna crkva sa grobljem (12-14. vek), sa skeletima u šest slojeva…

I na Vodicama ste našli tragove bitaka iz 1848. godine?
– Na Vodicama sam našao nekoliko metalnih dugmadi sa vojničkih uniformi iz tog vremena, i jedno oficirsko dugme sa posrebrom i heladičkom predstavom, grbom. To svedoči o prisustvu vojnika carskog korpusa, koji su 1848. godine učestvovali u tim događajima. Vodice se, naime, nalaze na sredokraći puta između Perleza (gde je bio Stratimirović i pukovnik Jovan Drakulić, inače Čenćanin) i Tomaševca gde je bio Stevan Knićanin, sa srbijanskim dobrovoljcima i banatskim graničarima, sve su to mesta uključena u događaje 1848. godine, može biti da se i tu neka bitka odigrala…

  • HUMKA ĆE BITI OBELEŽENA
    – Imam saznanja, i to me posebno raduje, što je ova garnitura na vlasti, gradonačelnik Janjić i njegovi saradnici, shvatila značaj humke kapetana Janče i žele da pomognu da se organizuje arheološko iskopavanje i istraživanje, i da se to istorijsko mesto obeleži kako zaslužuje. To je za svaku pohvalu, u pitanju su važni istorijski toponimi, koji svedoče o dugoj i teškoj borbi Srba u Banatu za opstanak, za slobodu, za autonomiju – kaže Jovan Bakalov.

Lj. Bailović

FacebookTwitter