Život čine i dobre i loše stvari, pa je tako deo mog života i ta nezgoda kao najgora stvar koja mi se dogodila. Doktori su mi spasili život, a sve kasnije je samo bio rezultat toga što sam želela da zaista i živim taj život – kaže Milica
Naša sugrađanka Milica Knežević (25) jedna je od deset „Naj žena 2018” – tako su odlučili čitaoci časopisa „Blic žena”. Naša Milica je prva među deset jednakih dama koje su obeležile prošlu godinu, ali za nas Milica je jedna, jedina.
Ona je, nakon teške saobraćajne nesreće, koja joj je 2009. godine u sekundi promenila život, u invalidskim kolicima. Ali, ova hrabra devojka, čelične volje, ne prestaje da ostvaruje najluđe snove: roni, igra ragbi, skače padobranom, vesla u kajaku, adaptivno surfuje, učestvuje na maratonskoj trci, ređa desetke u indeksu i ne prestaje da se bori za bolje uslove života i rada osoba sa invaliditetom.
Za tobom je još jedno čudesno iskustvo. Svojom energijom nepresatno pomeraš granice, a od sada, kako kažeš, samo nebo će ti biti granica. A bila si na granici života. Kako si preživela i nastavila…?
– Zapravo, mislim da nam ni nebo nije granica. Život čine i dobre i loše stvari, pa je tako deo mog života i ta nezgoda kao najgora stvar koja mi se dogodila. Doktori su mi spasili život, a sve kasnije je samo bio rezultat toga što sam želela da zaista i živim taj život.
Bila si paralizovana od vrata na dole, lekar ti je dao samo jedan odsto šanse da ćeš ikada pomeriti bilo koji deo tela, za godinu dana u bolnici smršala 30 kilograma, povremeno nisi videla svrhu života… Ali, ti si, uz podršku roditelja i dečka Dragana, izabrala da živiš i tako se zove tvoj blog.
– Nikako nisam bila spremna za sve što mi se dogodilo, jer za tako nešto nikada ni ne možete biti spremni i zato mi je bio potreban jedan vremenski period da shvatim šta se desilo i da se naviknem na to da će mi sve biti drugačije. Naravno, podrška najbližih ljudi mnogo mi znači i ne mogu da zamislim kako bi mi bilo bez njih. Sve to što sam proživela navelo me je da otvorim blog sa simboličnim nazivom kako bih mogla da podelim svoja iskustva sa ljudima u sličnoj situaciji, a ujedno i pokažem mladima da mogu da žive svoje snove.
Osvojila si i nagradu za društveni aktivizam i postala si „Mladi heroj Srbije”. Inspiracija si mnogima…
– To je još jedno priznanje koje mi mnogo znači, jer su „Egzit” fondacija i Naftna industrija Srbije prepoznali moj rad i odlučili da ga nagrade kao podstrek mladima da menjaju svoju okolinu na bolje.
Nakon rehabilitacije u Rusiji i u Americi, sve je pošlo na bolje… U međuvremenu si uspela da stigneš gotovo do kraja studija na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, da „porušiš” barijere, pa i onu na ulasku na ovu visokoškolsku ustanovu.
– Sada sam na završnoj godini, mogu slobodno da kažem i završnom semestru osnovnih studija i zaista sam ponosna što je naš Fakultet sada pristupačan osobama koje koriste kolica. Znam da je to veliki vetar u leđa mladim ljudima da se obrazuju i da ne odustaju od svojih prava.
Prošle godine si kao dobitnica stipendije vlade SAD, Univerziteta u Ohaju, jedan semestar provela u Dejtonu, prvi put nakon nesreće četiri meseca sama. Dok su i tvoji najbliži mislili da je rizično, ti kažeš da si tamo dobila krila?
– S obzirom da je to bio prvi put, posle gotovo devet godina da ću živeti sama, i to na drugom kraju svetu, svi su bili i iznenađeni i zabrinuti da li ću uspeti da se snađem. Ali, za mene je to bilo putovanje koje mi je dalo krila u svakom smislu. I što se tiče obrazovanja, samostalnosti, upoznavanja novih ljudi, apsolutno svega.
Sve ono što je nekada delovalo crno, obojila si svetlošću! Govorila si da nećeš odustati od svojih snova, uspeha, ispunjenosti i zadovoljstva. Koliko te je ovaj naum očeličio?
– To je, jednostavno, život. Svi možemo da nađemo milion izgovora zašto odustajemo od svojih snova (ma šta bili ti snovi), a isto tako i milion načina da te snove pretvorimo u stvarnost. Do nas je šta ćemo izabrati. Jasno mi je da mene ljudi često potcene, ali to nikako nije nešto čemu dozvoljavam da me zaustavi.
I ti, kao i ja, veruješ da su čuda moguća. Čudesna devojko, lepotice, pametnice, hrabrice, koje je čudo na redu?
– Imam mnogo planova i želja, a ne volim da pričam o nečemu što se još uvek nije dogodilo jer planovi skoro nikada ne idu baš onako kako smo zamislili. Vreme će pokazati šta je ono sledeće.
RADI I STUDIRA
Milica Knežević, studentkinja završne godine osnovnih studija na smeru softversko inženjerstvo Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin”, od nedavno je zaposlena u Kompaniji „Levi 9”. To samo govori o njenoj energiji i o tome da je vezanost za kolica nije sprečila da bude dobar student. Kompanija „Levi 9”, prestižna u oblasti informacionih tehnologija, prepoznala je njenu stručnost. Milica sada redovno dolazi na posao, ali ne zanemaruje studije.
