Verujem da su mnogi krenuli u božićnu i novogodišnju kupovinu. Prebrojava se na prstima koliko poklona ove godine treba kupiti. Ja vas molim da kupite onaj najvredniji, a to je život! Ništa nije toliko vredno koliko nečiji život. Jedna poruka ne košta mnogo, ali će Milošu mnogo pomoći. Da i on proslavi praznike sa svojim najmilijima.
Mislite o tome!!!
719 na 3030
Ovako je na svojoj stranici napisala Zrenjaninka Sandra Novaković čiji me medenjaci i slatki hleb uvek vrate u detinjstvo, u one lepe i mirne dane kada nam je najvažnije bilo da imamo jelku, sa svećicama, nabacanom vatom koja je predstavljala sneg, i onim šećernim bombonama uvijenim u svetlucavi papir raznih boja. U paketiću obavezno pomorandže, knjiga i ako pretekne bude i za slatkiše. Sada je neko drugo vreme, i sada neki novi Deda Mraz donosi velike pakete… Jer, nema veće radosti od sjaja u dečjim očima.
Novogodišnji i božićni praznici su prilika da se pomogne i onima koji nemaju. Bilo je toliko humanitarnih akcija da je teško i pobrojati ih. Jer, uvek bi neko ostao nepomenut. Ali je važno da nisu zaboravljena deca, i da su paketići stigli onima kojima su namenjeni. Učestvovala su u tome udruženja, Fejsbuk grupe, đaci u školama…
U međuvremenu, i mladom odbojkašu Proletera Marku iz Zrenjanina na putu do izlečenja je potrebna naša pomoć. I nisu Miloš i Marko jedini. Zaista je mnogo apela da se pomogne bolesnoj deci, mladima, za čije ozdravljenje je potrebno lečenje u inostranstvu. I tu gde je stala država, nastavljaju humani ljudi. Jer, ko ima prava da uništi nadu… I da li ta nada treba da bude samo sms poruka ili uplata na namenski račun…
Praznici jesu za radost, za sreću, za lepe želje… Ali, događaju se i tužne stvari. I sve je to život. Ali je život i nada i nesebično darovanje, kako se to kaže, kada nečije malo, može da nekome znači mnogo. Da nas sve ohrabri – zato što ima dobrih ljudi, i zato što ima nade… Za osmeh…
