Indeksomanija „zamagljuje” našu stvarnost

Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Prema izveštaju Svetske banke o uslovima poslovanja (Doing business 2018), Srbija je u 2017. godini zauzela 43. poziciju na listi od 190 zemalja, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu. Srbija je bolje rangirana od BiH (86. mesto), Albanije (65. mesto), Hrvatske (51. mesto), Bugarske (50. mesto), Mađarske (48. mesto) ali i od Rumunije (45. mesto). Rang lista konkurentnosti zemalja, prema takozvanom Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum – WEF), pokazuje da je Srbija u ovoj godini u odnosu na prethodnu napredovala za 12 mesta, ali i da je u odnosu na okruženje bolje pozicionirana samo od Grčke i BiH.
Prema jednoj listi smo daleko bolje „ocenjeni” i imamo bolju, kako apsolutnu, tako i relativnu poziciju nego prema drugoj rang listi, takođe relevantnoj. Radi se o tome da se mere i ocenjuju različite stvari, kao i da se metodologije razlikuju. Ovo nas, zapravo, upućuje na to da je bitnije posmatrati „opipljivije” i realnije indikatore, poput onih kojima se mere konkretne performanse privrednih subjekata. U uslovima kada je u svetu prisutna svojevrsna indeksomanija (konstruišu se, prate i objavljuju kompozitni indeksi za „sve i svašta”), stiče se utisak da se iz „radara” izgubila suština.
U tom smislu performanse sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) mogu biti dobar „lakmus” za kvalitet uslova poslovanja i investicionog ambijenta. Ovo iz razloga što MSP sektor učestvuje sa oko 99% u ukupnom broju preduzeća, sa oko 2/3 u ukupnom broju zaposlenih i sa oko 50% u ukupnoj bruto dodatoj vrednosti u zemljama EU, Srbiji i u zemljama iz okruženja.
Komparativna analiza pokazatelja poslovanja sektora MSP kao što su broj zaposlenih po jednom preduzeću ili produktivnost rada (bruto dodata vrednost po radniku) ukazuje na to da su ovi pokazatelji u Srbiji nepovoljniji u poređenju sa prosekom EU-28, kao i u odnosu na većinu zemalja iz okruženja. U Srbiji je broj zaposlenih radnika po jednom malom i srednjem preduzeću 2,5, što je niže od proseka EU-28 (4 radnika), ali i od situacije u Rumuniji (5,9 radnika), u Bugarskoj i Hrvatskoj (4,6 radnika), u Mađarskoj (3,3 radnika) i u Sloveniji (3,2 radnika). Prema produktivnosti rada, domaći sektor MSP je takođe u lošijoj poziciji. U Srbiji jedan radnik stvara 11,8 hiljada evra BDV, što je skoro četiri puta manje od proseka EU-28 (44.100), a lošije je i od učinka u Sloveniji (28.800), u Hrvatskoj (16.200), u Mađarskoj (16.100) i u Rumuniji (12.100).
Prema indeksima Svetske banke i Svetskog ekonomskog foruma mi napredujemo, a eto, mala i srednja preduzeća zaostaju.

FacebookTwitter