|
 OPSTANAK U POSLU POD ZNAKOM PITANjA
- Svi koji imaju kontakt sa hranom u ovom proizvodnom lancu moraće da imaju sertifikate HASAP kao garant kontrole i bezbednosti hrane, pa i mali preduzetnici koji drže „fast fudove“ i druge kioske s hranom, te pekari i medari- kaže Biljana Vlatković, iz Regionalne privredne komore.
Osnova za stvaranje sistema bezbednosti hrane, koji će kontrolisati proizvodnju i nastanak hrane od „njive do trpeze“ odnosno police u supermarketu, predstavlja Zakon o bezbednosti hrane, kojim podležu kontroli kako proizvođači i distributeri, tako i prodavci prehrambenih proizvoda. Prema ovom Zakonu, koji predviđa stroge higijenske uslove i standarde, svi koji posluju sa hranom, pa i pekarska i konditorska industrija, moraće da imaju uveden sistem HASAP (kontrola rizika i kritičnih tačaka proizvodnje) i to do polovine juna 2011. godine.
Ovo znači i da će svi kiosci brze hrane, ćevapdžinice, palačinkarnice ali i picerije, burekdžinice, kao i, na primer, proizvođači meda ili pržionice kafe, morati da uspostave ovaj sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa, što, za ove male preduzetnike, nije ni mali izdatak. Zbog toga im mnogi predviđaju i stavljanje ključa u bravu.
Po džepu malih preduzetnika
Da će se ovi rigorozni uslovi odraziti na džep malih preduzetnika potvrđuje i mr Biljana Vlatković, sekretar Odbora za kvalitet Regionalne privredne komore Zrenjanin, ali, kako kaže, i za to postoji olakšavajuća mogućnost.
- U cilju da se zaštiti potrošač ali i da se obezbedi kvalitetan proizvod kako za domaće tako i za inostrano tržište, donet je ovaj Zakon o bezbednosti hrane kojim su jasno precizirane obaveze svih onih koji učestvuju u proizvodnji i prodaji prehrambenih proizvoda, ali i onih koji transportuju i skladište hranu. To znači da će svi oni koji imaju kontakt sa hranom u ovom proizvodnom lancu morati da imaju HASAP sertifikat kao garant kontrole i bezbednosti hrane, pa i mali preduzetnici koji drže „fast fudove“ i druge kioske s hranom, te pekari i medari. Svi oni će morati da stvore opšte uslove za bezbednost hrane. Takođe, moraće da dokažu da je ta hrana zdrava i bezbedna, te da je meso i sve ono što ulazi u taj kiosk kao i gotov proizvod koji izlazi iz njega, pod kontrolom i nadzorom i da je bezbedno po zdravlje ljudi. Ceo proces dobijanja sertifikata HASAP i ISO je sam po sebi dosta složen i zahteva određena materijalna sredstva koja zavise od ponuda konsultantskih kuća, ali postoji mogućnost određenog dogovora među preduzetnicima i određenim udruženjima (na primer udruženja pekara) kako bi se ti troškovi podelili. Oni pojedinačno dobijaju sertifikate ali samo uvođenje HASAP-a (prikupljanje dokumentacije itd) može biti grupno, što znači da im se troškovi dele te su i jeftiniji - kaže Biljana Vlatković.
Ona napominje da je mnogo toga prebačeno na pleća malih i srednjih preduzeća koja posluju u ovoj branši, kao i da su im postavljeni nameti i zahtevi jako veliki za njih, i da ostaje otvoreno pitanje kako će oni uspeti da opstanu u poslu.
Sličnog mišljenja je i Miroslav Đurić, predsednik Opšteg udruženja preduzetnika Zrenjanina koji kaže da Udruženje nema ništa protiv standardizacije poslovanja ali da to mora biti u skladu sa ekonomskom situacijom.
- Preduzetnici nisu protiv uvođenja standarda i poboljšanja opštih uslova poslovanja ali to mora biti ekonomski adekvatno primenjivo, što znači da oni moraju imati određene obuke te da im se omogući plaćanje sertifikata na rate ako za tim ima potrebe. Međutim, sve se čini da će u okviru ovih nameta pre biti da će veliki broj firmi koje se bave ovom vrstom delatnosti biti ugašeno s obzirom da je ovo veliki zalogaj za male preduzetnike - napominje predsednik Opšteg udruženja preduzetnika i dodaje: - U našem gradu ima oko 3,5 hiljada preduzetnika i bar nekoliko stotina njih se bavi ovom vrstom delatnosti. Na terenu je poslovanje katastrofalno, što znači da je posla sve manje dok je standardizacije i nameta sve više. Drastično su povećane kazne, i kada neki mali privatnik dobije kaznu od milion dinara, on može na svoju firmu samo da stavi katanac, čime ostaje bez posla bar nekoliko radnika a time bez hleba bar nekoliko porodica.
Samo uz pomoć države
Da nije sve tako crno pokazuje primer dobre prakse preduzeća i klanice „Pro - mes“ iz Novog Bečeja, koje je prošle godine dobilo i HASAP i ISO sertifikate. Menadžer firme Predrag Bojović istakao je da je ovo preduzeće, koje danas broji stotinjak zaposlenih, dobijanjem ovih sertifikata samo potvrdilo svoje dobro poslovanje ali da im je u ostvarenju tog cilja pomogla država.
- U okviru standardizacije i dobijanja pomenutih sertifikata imali smo velike troškove ali smo sve uspeli da realizujemo zahvaljujući subvenciji države. Uvođenje ovih standarda nam je pomoglo u tom smislu da sada imamo otvorena vrata i izlaz na tržište, kao i u onemogućavanju neozbiljne konkurencije na tenderima. Uveli smo dosta novina u kontroli rada i to su zaista pozitivne stvari koje smo preduzeli u svom poslovanju- kaže Bojović i napominje da u okviru procesa proizvodnje postoji nadzor veterinarskog inspektora koji kontroliše higijenu te temperaturu ulazne i izlazne sirovine kao i druge stvari.
Nadležnost u sprovođenju Zakona o bezbednosti hrane u najvećem delu pripada Ministarstvu poljoprivrede,odnosno veterinarskoj, fitosanitarnoj i poljoprivrednoj inspekciji, s tim što u pojedinim specifičnostima nadležnost pripada Ministarstvu zdravlja i sanitarnoj inspekciji.
Da napomenemo još i da ovaj Zakon predviđa kazne za pravna lica od 500 hiljada do tri miliona dinara ukoliko proizvođač proizvede, uveze, izveze i stavi na tržište opasan proizvod, dok se za odgovorna lica kazne kreću od 50 do 200 hiljada dinara.
Sanja Vorkapić
KONTROLA HRANE U JULU
POD LUPOM INSPEKTORA MESO I SLADOLED
- VANREDNA akcija kontrole hrane životinjskog porekla i mešovite hrane obavljena je u 25 okruga u Srbiji. Prema izveštaju koji smo dobili za Srednjobanatski upravni okrug o kontroli u julu, kada su bile velike vrućine, generalno smo zadovoljni, što govori i o dobrom radu inspekcijskih službi i o svesti vlasnika ugostiteljskih objekata i poslastičarnica na području Srednjobanatskog okruga – rekao nam je dr Goran Milošev, pomoćnik direktora Uprave za veterinu.
Odsek veterinarske inspekcije u Srednjobanatskom okrugu obavio je kontrolu u 15 ugostiteljskih objekata različitih kategorija i šest poslastičarskih radnji.
- U svim kontrolisanim ugostiteljskim objektima imaju ugovore sa ovlašćenom laboratorijom o obavljanju mikrobiološke analize – kaže Slavka Kartal, šef inspekcije. - Neškodljivo je uništeno 17,89 kilograma mesa zbog organoleptičkih promena, a iz prometa je povučeno 44 kilograma mesa u zamrznutom stanju zbog neusaglašenosti na deklaraciji. Na osnovu procene rizika, uzet je jedan uzorak oblikovanog mesa za analizu i superanalizu.
Inspektori su kontrolisali poslastičarske radnje koje pripremaju sladoled i direktno ga uslužuju potrošačima. Svi preduzetnici imaju ugovore sa ovlašćenom laboratorijom o obavljanju mikrobiološke analize o mesečnom uzorkovanju, imaju mikrobiološke analize sladoleda i briseva sa pribora, rashladne uređaje za direktno očitavanje temperature čuvanja sladoleda (minus 18 stepeni Celzijusa).
- Uzeta su dva uzorka sladoleda za analizu i superanalizu u jednoj radnji jer vlasnik nije imao dokaz o mikrobiološkoj ispravnosti uopšte u 2010. godini. Od šest kontrolisanih objekata, samo je u jednom slučaju konstatovana je mikrobiološka neispravnost zbog povećanog ukupnog broja bakterija. Naredne nedelje obavljeno je službeno uzorkovanje još dva sladoleda i tri uzorka za analizu i superanalizu, kao i briseva – rekla nam je Slavka Kartal.
Svi vlasnici poslastičarskih radnji informisani su o tome da poslovanje usklade sa Zakonom o bezbednosti hrane, a rok je bio juni ove godine.
M.B.
|
