logo-zrenjanin                   infolokal

naslovna

U SREDNjEM BANATU SETVA KUKURUZA I ULjARICA U OPTIMALNOM ROKU

BRINE NEDOSTATAK VLAGE
- Za razliku od prošle godine, kada smo imali aprilsku setvu šećerne repe i majsku setvu kukuruza i uljarica ove godine poljoprivrednicima je vreme išlo na ruku pa su apsolutno sve kulture zasejane u opimalnom roku – kaže dipl. inž. Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin i dodaje: - Ako je setva u optimalnom roku „plus“ ove agrarne sezone, veliku brigu ratarima zadaje nedostatak vlage u zemljištu. Od početka oktobra do kraja marta zemljište srednjeg banata je dobilo svega 150 litara vlage (kiše i snega), što je za čitavih 300 litara manje od potrebne količine,  a za 100 litara manje od višegodišnjeg proseka.

Read more: U SREDNjEM BANATU SETVA KUKURUZA I ULjARICA U OPTIMALNOM ROKU

POLjOPRIVREDNICI KUPUJU REGRESIRANO GORIVO

UZ KARTICU JOŠ JEFTINIJE
Poljoprivrednici, nosioci registrovanih gazdinstava, ovih dana su počeli da koriste pogodnost kupovine regresiranog goriva na teret agrarnog budžeta, a u vrednosti od po tri hiljade dinara po hektaru.
- Traktor „dojc far“ od 110 konjskih snaga koristi evro dizel, a ne obični, kog sada zovu „gasno ulje 01“. Iznos od tri hiljade dinara po hektaru verovatno je dovoljan za one koji koriste običan dizel, ali za moju mašinu to nije dovoljno. Prethodnih godina mogli smo na teret budžeta da kupimo i više goriva nego što nam je trebalo, pa su nas zvali „šeicima“. Sada ispada da je novac koji dobijamo iz agrarnog budžeta – nedovoljan, bar za nas koji trošimo evro dizel. Kao da se ide iz krajnosti u krajnost - kaže 30-to godišnji poljoprivrednik Nenad Vorgić, kog zatičemo na benzinskoj pumpi NIS u Miletićevoj ulici.

Read more: POLjOPRIVREDNICI KUPUJU REGRESIRANO GORIVO

MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA NOVI SAD

ZAPAŽENI ZRENjANINCI
Na 47. Međunarodnom saj­mu turizma i ugostiteljstva sa izložbom vina, proteklog vikenda u Novom Sadu, uspešno su se predstavili i zrenjaninski preduzetnici. Pod pokroviteljstvom Grada, Regionalne privredne komore, Opšteg udruženja preduzetnika posetiocima ove manifestacije svoju ponudu predstavili su članovi sekcije Starih zanata pri OUP-u, Udruženje porodičnih gazdinstava „Fokus”, Turističko drušvo Belo Blato, SRP Carska Bara, Lovački dvorac Kaštel, Klub žena Mužlja, Udruženje amatera kulinara i negovaoca starih običaja, Udruženje vinara „Sveti Marton”, Amaterski slikarski klub MAKK, Salaš „Poni”, podrum „Šomođi”, „Trska promet”, kolekcionar starih predmeta Borbelj Mihalj proizvođač sira Kanas Jarmila, pčelar Balint Janoš kao i Radomir Pikula, proizvodnja organskih proizvoda.

Read more: MEĐUNARODNI SAJAM TURIZMA NOVI SAD

OVDAŠNjE FIRME U STEČAJU DUGUJU PORESKOJ UPRAVI 2,2 MILIJARDE

PARE SAMO NA PAPIRU
Preduzeća u postupku stečaja i likvidacije, njih 847, Poreskoj upravi Srbije (PU) duguju 237 milijarde dinara. Manje od jednog procenta tog iznosa (2,2 milijarde), odnosi se na dug 16 stečajnih dužnika iz Zrenjanina. Po visini duga državi, od 600 miliona dinara, neslavni rekorder je Trgovinsko „Banat” dd.  Na listi PU „Banat” „drži” 48. mesto, a slede, kao 80. i 106, „Naftagas montaža” (368,5 miliona) i Fabrika čarapa „Udarnik” (306 miliona). Po približno 190 miliona poreznicima su dužni šećerana i „Jugoremedija”. Na 191. mestu je, kažu poreznici, IPOK koji duguje 175 miliona dinara. Manje od sto miliona dužni su „Minel FEPO” (84), Brodogradilište „Begej” (65), „Begej” ad (59 miliona), „Autobanat” (57), Industrija piva (52), „Gvožđar” (44 miliona), a sa po 28 miliona  slede „Luksol”, „Mužljanski ritovi”(28) i „Centrobanat – trgovina”.
Kada je Zrenjanin u pitanju, Poreska uprava komotno može da otpiše najveći deo svog potraživanja. Na primer od „Banata”, IPOK-a, šećerane, „Autobanata”...

Read more: OVDAŠNjE FIRME U STEČAJU DUGUJU PORESKOJ UPRAVI 2,2 MILIJARDE

Tranzicioni bukvar (349): POTREBNA SU KREATIVNIJA REŠENjA ZA NAPUŠTENE LOKACIJE

Propadanje preduzeća, pa i čitavih privrednih grana jeste neminovnost tranzicije. Posledice su nezaposlenost i napušteni objekti. Ovo nije karakteristično samo za nas. Problem napuštenih objekata („braunfilda“) prisutan je i u razvijenim zemljama.
Predstavnici lokalnih samouprava treba da iniciraju da se zapuštene građevine ponude poslovnim ljudima kojima bi odgovaralo da tu započnu novu poslovnu aktivnost. Ideja je da se pokuša da se od onoga što ne donosi nikakvu korist obezbede pozitivni efekti za lokalnu zajednicu, saradnjom javnog i privatnog sektora (oblik javno-privatnog partnerstva). Ukoliko pomenuta inicijativa izostane, pred lokalnom zajednicom su dve mogućnosti: da objekat stoji prazan i neiskorišćen ili da se iz javnih izvora investira u adaptaciju.

Read more: Tranzicioni bukvar (349): POTREBNA SU KREATIVNIJA REŠENjA ZA NAPUŠTENE LOKACIJE

Vesti - Zrenjanin

Vesti Dana

Vreme

Kursna Lista

Arhiva - pristup

Pretraga