INDUSTRIJSKA PROIZVODNjA U SREDNjEM BANATU NA „NIZBRDICI”

Od lošeg, sve lošije…

U privredi Srednjobanatskog okruga, pad industrijske proizvodnje nikako da bude zaustavljen. Statistički pokazatelji govore da je ona na „nizbrdici” zbog koje bi sve trebalo da nas „zaboli glava”. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, naime, u periodu januar – maj 2016. godine, a u odnosu na isti period lane, učinak ovdašnjih fabrika manji je za 4,4 odsto. Pad je mučniji više nego što govori pomenuti procenat, jer je i 2015. bila lošija od 2014. (pad 4,9 odsto), a ova opet „mršavija” od prethodne, 2013, za 0,1 odsto.
Diplomirani ekonomista Momčilo Nikolčić iz Regionalne privredne komore stanje ocenjuje zabrinjavajućim. On smatra da razlog tužnoj situaciji treba tražiti u neusklađenosti strukture ovdašnje industrijske proizvodnje sa zahtevima tržišta u drugoj deceniji 21. veka. Možda je pad tražnje uzrokovan ekonomskom krizom, ali ona bi tada pogodila i celu domaću privredu ali, srećom, nije tako. Industrijska proizvodnja u periodu januar – maj 2016, na nivou Srbije veća je u odnosu na isti period prethodne godine čak osam odsto, dok je porast na vojvođanskom nivou u 2016. (januar – maj) iznosio 4,4 procenta u odnosu na isti period 2015.
Zašto ono malo ovdašnje industrije posrće, objašnjenje možda treba tražiti i u besparici koja jednostavno parališe njen rad. Od ukupno 5.846 registrovanih računa i preduzetnika na području srednjeg Banata, 30. juna 2016, a prema podacima NBS, bilo je blokirano 849 računa. Obaveze koje trenutno ima prema dobavljačima, radnicima, bankama i državi, ne može da plati skoro svaka sedma firma i radnja. Ukupan iznos blokade ovih privrednih subjekata je trenutno nešto veći od sedam milijarde dinara i tek je 11 miliona manji od visine blokade s kraja 2015. Istini za volju, a u odnosu na kraj 2015, sada je i 2,1 odsto manje i blokiranih računa.
U blokadi dužoj od godinu dana najviše je pravnih lica sa područja Zrenjanina (čak 282), ali je Žitište, zahvaljujući „Agroživu” nesumnjivi rekorder po „težini” blokade. Ova Opština, odnosno njena 23 pravna lica (na čelu sa klanicom) iznad trenutnih platežnih sposobnosti nagomilala su obaveze koje iznose skoro četiri milijarde dinara.
Za razliku od privrednih društava, stanje likvidnosti preduzetnika ovog dela Banata znatno se popravilo u drugom kvartalu ove godine. Broj blokiranih računa na kraju juna u odnosu na kraj marta 2016. sa 420 pao je na 386, a iznos blokade sa 127 smanjen je na 117 miliona dinara.
– Ogroman iznos blokade i izuzetno dugačak period dana blokade proizveli su niz umnoženih negativnih efekata na sve ostale subjekte privređivanja koji potražuju sredstva od nesolventnih dužnika. Pored ugrožavanja njihove likvidnosti nesolventni dužnici su neplaćanjem obaveza primoravali poverioce na kreditno zaduživanje za obrtna sredstva po skupim kamatama, čime su direktno uticali na njihovu profitabilnost – konstatuje Momčilo Nikolčić.
Ovaj ekonomski analitičar zapaža da se Zakon o obaveznosti plaćanja u Srbiji uveliko ne poštuje, čak ni od strane države koja ga je donela. Iako je ovim propisom predviđeno da država, uključujući i lokalne samouprave, sva plaćanja obavlja u roku od 45 dana, dešava se da oni koji su odradili posao za državu i lokalne samouprave na naplatu čekaju i po nekoliko meseci. Plaćanja među preduzećima, za šta je propisan rok od 60, otežu se do 120, pa i 180 dana.

I zarade u sve većem zaostatku
Prosečna majska zarada u Republici Srbiji (60.250 dinara) za 3.038 dinara veća je od vojvođanskog proseka. U našem okrugu prosečno isplaćena zarada za republičkim prosekom zaostaje čak 6.767 dinara, dok je sam Zrenjanin nešto bolji i za Republikom kaska „tek” 4.532 dinara, odnosno 1.225 dinara za vojvođanskim prosekom u maju.
Najniža majska bruto zarada zabeležena je u Opštini Sečanj (40.686 dinara), što je maltene za trećinu manje od prosečno isplaćene zarade u Republici.

Z.Dedić

 

 
Z.Dedić

 

FacebookTwitter