INSPEKTORI ZATVORILI JOŠ JEDAN NELEGALNI DOM ZA STARA I NEMOĆNA LICA U ZRENjANINU

Kako do domskog smeštaja starih

Veliki problem u našem gradu, ali i okolnim mestima u Vojvodini, predstavlja sve veći broj privatnih, nelegalnih domova za stare. Koliko je situacija ozbiljna, govore podaci da svake godine inspekcija zatvori desetak nelegalnih domova, ali se njihov broj i pored toga ne smanjuje, jer ih se godišnje otvori možda i dvaput više.
Inspektori socijalne zaštite Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova su, prilikom kontrole, 29. maja pronašli 12 korisnika u jednom nelegalnom domu u Zrenjaninu.

ZABRANA RADA
Pokušali smo da stupimo u kontakt sa osobom zaduženom za odnose sa javnošću u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, ali se danima ne javlja na telefon, te se oslanjamo na podatke koje su objavili pojedini mediji da su inspektori naložili hitno iseljenje korisnika – osmoro „štićenika” su preuzeli njihovi srodnici, a četvoro penzionera primljeno je u Gerontološki centar u Zrenjaninu. Nakon iseljavanja korisnika, vlasnici i zakupcu će biti izdata zabrana rada i pokrenuće se postupci pred nadležnim organima.
Kako saznajemo od vlasnice objekta, kuća je bila izdata osobi koja je član Humanitarne organizacije za brigu starih i nepokretnih lica „Spas”, registrovane u APR-u. Međutim, vlasnica kuće objašnjava da inspekcija to nije odobravala i da su u aprilu ove godine zakupcu napisali opomenu i tražili da se „štićenici” isele ili da dopuni dokumentaciju kako bi se Dom legalizovao.
S obzirom da je zakupac hteo da Dom prilagodi uslovima koje je inspekcija tražila, započeli su krečenje prostorija i renoviranje kupatila, a penzionere su privremeno prebacili u suteren. Vlasnica priča da su 29. maja inspektori ponovo došli, te da su bili još rigorozniji i da će kazniti i nju i osobu koja je osnovala Dom, iako vlasnica tvrdi da ona nema direktne veze sa Domom, jer je samo izdala svoj prostor.
Na pitanje da li je znala da žena koja je uzela kuću u zakup želi da otvori Dom, odgovorila je da jeste, ali da je zakupac potpuno preuzeo na sebe odgovornost. U trenutku kada je inspekcija došla, po prijavi, u Domu je bilo 12 korisnika, što je maksimalan broj koji je ova kuća mogla da primi.
Žena koja je izdala u zakup svoju privatnu kuću, poriče da su korisnici usluga bili zatvoreni u podrumu, i da su oni, kao i njihovi srodnici bili zadovoljni higijenom i uslugom koju su imali tokom boravka. Prema njenim rečima, o tim osobama su se brinule četiri penzionisane članice Udruženja „Spas”, koje su tu volontirale, a da su obroci bili redovni i da niko nije bio zdravstveno ugrožen. Nakon ovog slučaja, vlasnica kaže da kuću neće više izdavati za potrebe negovanja starih osoba.

NEOPHODNA DOKUMENTACIJA
Tanja Živanov, v. d. direktora Gerontološkog centra Zrenjanin, potvrdila nam je informaciju da su korisnici iz nelegalnog Doma primljeni u ovu Ustanovu po hitnom postupku, ali kaže da ih je, zapravo, petoro. Interesovalo nas je i zbog čega se srodnici sve češće opredeljuju da svoje roditelje i rođake smeštaju u privatne domove, nego u Gerontološki centar.
– Pretpostavljam da je najveći razlog tome prikupljanje dokumentacije koja je neophodna za prijem lica u naš Centar, koja garantuje da će korisnik imati adekvatnu zdravstvenu zaštitu i kompletnu uslugu u skladu sa potrebama. Pretpostavljam da za privatni dom nije potrebna dokumentacija koju mi tražimo, pa je to za neke lakši put. Privatni domovi su dobra i zdrava konkurencija, ako su legalizovani i poštuju zakon. Moramo poštovati normative koje propisuje Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite – navodi Tanja Živanov.

  • TRI INSPEKTORA U APV
    – Teritoriju AP Vojvodine pokrivaju tri inspektora socijalne zaštite i jedan savetnik sa ovlašćenjem inspektora socijalne zaštite, koji utvrđuju da li se radi o registrovanom ili nelegalnom objektu za smeštaj starih lica. Ako se radi o nelegalnom objektu, donosi se rešenje o zabrani rada i iseljenju korisnika sa rokom najduže od 30 dana – kažu nadležni u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju. – Istovremeno obaveštavaju nadležni Centar za socijalni rad i druge inspekcije (sanitarnu, zdravstvenu, radnu i turističku). Zatim podnose krivične prijave ako se u objektu obavlja delatnost smeštaja starih lica, bez dozvole za rad nadležnog organa i ako se ne postupi po rešenju inspektora. Kazna predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti za prekršaj je u iznosu od 200 hiljada do milion dinara. Kazna predviđena krivičnim postupkom kažnjava se novčanim iznosom ili zatvorom do dve godine. Radi se i kontrola rešenja o zabrani. Iz prakse inspektora proizilazi da su kazne blage, a ne preispituje se odgovornost srodnika kada starija lica ostanu u nelegalnim domovima i pored informacije o zabrani rada. Takođe proizilazi da sudski postupci dugo traju, a kazne su neprimerene, jer pojedinci nastavljaju da se bave ovom delatnošću i pored izrečenih mera.

I.ISAKOV

FacebookTwitter