INTERVJU: NAČELNICA ŠKOLSKE UPRAVE ZA BANAT SNEŽANA OLUŠKI VLAČIĆ

Većina škola Srednjobanatskog okruga dobila ocenu tri
Nedavno je na skupu Ministarstva prosvete objavljen podatak da u školama u Srbiji radi oko 1.000 nestručnih nastavnika (nemaju obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva), a da je situacija najlošija u Zrenjaninu. Zakon dozvoljava da direktor zaposli osobu koja ne ispunjava uslove konkursa, ali samo na određeno vreme, do novog konkursa, a najduže do završetka tekuće školske godine, međutim nadležni planiraju konkretne mere kako bi se ovaj problem rešio, objašnjava Snežana Oluški Vlačić, načelnica Školske uprave (ŠU) za Banat. Bivša dugogodišnja direktorka Škole „9. maj” i od januara načelnica Školske uprave, navodi da je u Zrenjaninu najveća potreba za nastavnicima matematike i fizike.
U Srbiji nedostaje 457 nastavnika matematike, a u našoj Školskoj upravi zaduženoj za Srednji, Severni i Južni Banat nedostaje 85. Zatim od 239 nastavnika fizike, kod nas nedostaje 43. Od 109 nastavnika informatike i računarstva, 25 ih fali u ŠU za Banat. Na nivou države nedostaju i nastavnici nemačkog, engleskog, tehničkog i informatičkog obrazovanja. U 82 stručne škole prosečno je po četiri nestručno zastupljena predmeta, a u 32 muzičke škole po tri. Ove podatke izneo je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 29. juna na sastanaku za predstavnike lokalnih samouprava i fakulteta povodom nedostajućeg kadra u prosveti.
Zbog čega je to tako i ko bi sve trebalo da se uključi u rešavanje ovog problema?
– Kao odgovor na ovakvu situaciju, Ministarstvo prosvete je pokrenulo inicijativu da u saradnji sa visokoškolskim ustanovama, stručnim institucijama i jedinicama lokalne samouprave, razvije i primeni mehanizme za obezbeđivanje stručno zastupljene nastave. Razmatraju se različiti mehanizmi, od stipendiranja školovanja za pojedine studijske grupe, podrške razvoju master programa za predmetne nastavnike, do izmena i dopuna Pravilnika o vrsti stručne spreme i pokretanja dodatnih programa obuka za razvoj kapaciteta nastavnika, da bi mogli da ostvaruju nastavu u grupi predmeta na određenom nivou obrazovanja.
Ima li nekih razlika u nedostatku stručnog kadra u školama u gradu i na selima?
– U selima je nešto više nedostajućeg kadra, naročito u školama sa manjim brojem odeljenja i prema kojima nema dobrih saobraćajnih veza. Takođe, u regionima sa nacionalnim manjinama zapravo se 50 odsto prikazanih podataka koji se odnosi na nedostajuće kadrove odnose na nastavu predmeta na jeziku nacionalne manjine.
Kako su škole Srednjobanatskog okruga ocenjene u postupku spoljašnjeg vrednovanja? Kakve su te ocene u poređenju sa drugim okruzima i koje su najčešće zamerke na njihov rad?
– Završen je prvi ciklus spoljašnjeg vrednovanja škola i predškolskih ustanova. Na teritoriji srednjeg Banata 18 ustanova je ocenjeno najvišom ocenom (četiri), 29 ustanova je ocenjeno trojkom, 14 ustanova dvojkom, a jedna ustanova najnižom ocenom – jedinicom. Slična je situacija i u drugim okruzima, a razlozi su zaista veoma različiti i šaroliki. Pristup proceni rada svake ustanove je zaista profesionalan i temeljan i bazira se na materijalnim dokazima koji su merljivi. Suština ovih ocena jeste da se zaposlenima, učenicima i roditeljima ukaže na jake i slabe strane ustanove, kako bi se one poboljšale.
Koliko su škole sa slabijim rezultatima pokazale spremnost da nešto u svom radu promene?
– Nekada zaposleni u školama ne sagledavaju dovoljno objektivno sopstveni kvalitet rada, niti kvalitet ustanove u kojoj rade, pa reaguju vrlo emotivno na ocenu, ali i na članove tima. Doživljavaju lošu ocenu kao lično osujećenje, a ne kao podsticaj za drugačiji pristup u radu. Ipak, niz je pozitivnih primera kako su zaposleni u ustanovama, uz konsultaciju sa prosvetnim savetnicima, napravili odlične akcione planove i sjajne pomake u radu. Nažalost, ima i drugačijih primera.
Privodi se kraju upis učenika u srednje škole. Koliko je učenika osmih razreda Srednjobanatskog okruga ove godine polagalo završni ispit?
– Završni ispit je polagalo 1.509 učenika. Osmoro učenika je upisano bez popunjavanja liste želja – petoro učenika sa IOP2 (deca sa poteškoćama u razvoju koja uče prema individualnim obrazovnim planovima, prim. aut.) i troje preko lekarske komisije. U prvom upisnom krugu je upisano 1.495 učenika, a šestoro je upisano u drugom.
Za koje škole i smerove je vladalo najveće interesovanje?
– Medicinska i Tehnička škola popunile su sva mesta u prvom upisnom krugu. Najatraktivnija zanimanja ove godine, za koja je bilo više prijavljenih učenika sa prvom željom nego mesta na konkursu, jesu: tehničar drumskog saobraćaja (Tehnička škola), vozač motornih vozila (Tehnička škola), elektrotehničar informacionih tehnologija (EGTŠ „Nikola Tesla”), ekonomski tehničar (ETŠ „Jovan Trajković”) i rukovalac postrojenjima za dobijanje nafte i gasa (Tehnička škola). Najviše je bodova trebalo za upis smerova: farmaceutski tehničar (83,08 bodova) i medicinska sestra tehničar u Medicinskoj školi (82,97), zatim elektrotehničar informacionih tehnologija u EGTŠ „Nikola Tesla” (82,76), i za upis opšteg (79,94) i društveno-jezičkog smera u Zrenjaninskoj gimnaziji (77,06).

M. Maričić

FacebookTwitter