ISTRAŽIVALI SMO: DA LI JEFTIN TAKSI PREVOZ U GRADU OMOGUĆUJE VELIKA KONKURENCIJA ILI POLULEGALNO POSLOVANjE ; MIŠLJENJA SU UVELIKO PODELJENA

Kikiriki cene za rad do iznemoglosti
Usluge taksi prevoza su najjeftinije u Zrenjaninu, tvrde ovdašnji taksisti. „I taksi” vozi po ceni od 20 dinara za start i 47 dinara po kilometru u redovnoj dnevnoj tarifi. „Zeleni” voze 2 dinara jeftinije, odnosno 20 dinara start i 45 dinara po kilometru u prvoj tarifi, dok većina taksi udruženja i prevoznika vozi po „minimalnoj ekonomskoj ceni” od 20 dinara start i 40 dinara po 1 km u dnevnoj tarifi.
U ostalim gradovima, prema istraživanjima dnevnih novina, cena taksi usluga svakako jeste nešto skuplja, pa je cena starta u Subotici i Kraljevu 50 dinara, dok je u Beogradu tri i po puta skuplja.
Komentarišući različite cene usluga taksi prevoza u regionu, vlasnik „I-taksija” Dragan Vidaković kaže da je Zrenjanin u proseku oko 20 odsto jeftiniji u odnosu na sve druge gradove, i pored toga što su svi ulazni parametri, tj. troškovi, približno jednaki. On ukazuje na to da je sa jedne strane velika konkurencija dovela do obaranja cena, ali se sa druge strane postavlja pitanje kako je moguće da taksisti uopšte mogu da voze i imaju računicu po tim cenama?
– Odgovor je: nemaju računicu, ali taksi firme i udruženja (u Zrenjaninu postoji neverovatnih 12 taksi prevoznika) opstanak vide uglavnom u izbegavanju plaćanja svojih obaveza – smatra Vidaković.
Iz Udruženja taksista „As taksi”, koje važi za jedno od najpovoljnijih, kao primer navode da vožnja od Poljoprivredne škole do glavne autobuske stanice košta 150 dinara, kao i od centra grada do „Aviva”. Sa naselja Šumice do centra građane vožnja „izađe” samo 100 dinara.
– Ogroman broj građana više voli da se vozi taksijem nego gradskim autobusom. Posebno je to učenicima jeftnije, jer kad njih troje ili četvoro sedne u kola i podeli vožnju od 150 dinara, to je mnogo bolje i brže nego da čekaju gradski prevoz – kaže Darko Vuleta iz marketing službe „As taksija”.
Iako je start pre nekoliko godina bio 70 dinara, nova odluka gradske Skupštine smanjila ga je na čak 20 dinara. To je, kako su rekli u tom taksi udruženju, dovelo do većeg broja vožnji, ali i mesečna zarada jednog taksi vozača u Zrenjaninu je nedovoljna da se živi od nje.
– Procenjujemo da taksisti zarade otprilike 30, do 35 hiljada, ali rade i po 12 sati, šest dana nedeljno – napominje Vuleta.
Podsećajući da su odluke koje uređuju poslovanje taksi prevoznika, donete na nivou gradske uprave 2011. godine, većim delom regulisale nelegalno poslovanje u ovoj sferi rada, Igor Virijević, načelnik Komunalne policije, napominje da bi najbolji efekat u sprečavanju polulegalnog rada i poslovanja u sivoj zoni i imalo udruživanje svih nadležnih organa i službi.
– Oblast taksi prevoza je jedna od sfera u okviru koje smo najviše radili i gde smo imali najviše vidljivih rezultata. Do pre nekoliko godina taksi prevoz putnika je bila oblast potpuno neregulisana, nisu postojale „th” table koje sada transparentno govore da je reč o taksi vozilu. Prilikom uvođenja „minimalne ekonomske cene” gradskom odlukom, imali smo apsurdnu situaciju da se veliki broj taksista nije pridržavao ove odluke, u smislu da su naplaćivali manje od minimalne cene koja je bila propisana. Tada je, novom odlukom, usvojena najmanja cena, ispod koje se nije moglo ići. Pri tom, oni koji imaju bolja vozila i bolje uslove za prevoz putnika ne moraju da se pridržavaju najniže cene, već cene svojih usluga mogu i da povise. Gradska uprava više nije želela da ulazi u pregovore oko cena, pogotovo što nismo imali mogućnost da kontrolišemo na valjan način da li neko vozi ispod najniže moguće cene – kaže Virijević. Načelnik Komunalne policije napominje da inspektorke koje kontrolišu rad taksista svakodnevno izlaze na teren, a da će rad na terenu „pojačati” najverovatnije još jedan saobraćajni inspektor, kako bi ova služba mogla da radi u punom kapacitetu.
Na pitanje da li je javni gradski prevoznik ugrožen postojanjem brojnih taksi udruženja i šta čini kako bi poboljšalo svoje pozicije u gradu, direktor „Banat transa” Goran Agramović kaže da je preduzeće obnovilo vozni park, kao i da je na tenderu ono dobilo i posao koji se tiče prevoza dece u Predškolskoj ustanovi.
On je rekao i da taksisti uzimaju preduzeću na čijem je čelu otprilike 30 odsto putnika, ali smatra da mu veći problem stvaraju tzv. linijski taksisti.
– Oni ne postoje, ne mogu se tako nazivati. Oni su nelegalni prevoznici, jer ako su i registrovani kao taksi prevoznici, to ne znači da mogu da prevoze putnike na relacijama između sela i grada onako kako oni to rade. Mi, ipak, plaćamo 10 procenata od svake prodate karte poreskoj službi, a neko plati 11.000 dinara poreza za celu godinu – ispričao je direktor „Banat transa” i kao primer naveo da je za rutu Aradac – Zrenjanin to preduzeće prodalo samo osam đačkih karata. – Nema šanse – dodaje on – da u tom naselju ima samo toliko srednjoškolaca.
Ipak, u današnje vreme se često desi da se nekoliko drugova dogovori da ide istim kolima i podeli troškove za gorivo ili gas, i kažu da im se tako više isplati, baš kao što je u svom primeru naveo Darko Vuleta iz „As taksija”.

VIDAKOVIĆ: DRŽAVA I JAVNI PREVOZ
– Činjenica je da taksista svuda u Srbiji ima mnogo više od potrebnog broja, ali istraživanja sindikata taksista Srbije kažu da je Zrenjanin sa preko 400 izdatih aktivnih taksi legitimacija (kada se uporedi sa brojem stanovnika) u samom vrhu. Evropska iskustva govore da su realne potrebe za taksi uslugama jedno vozilo na 1.000 stanovnika, što bi značilo da je za Zrenjanin više nego dovoljno 100 taksi vozila. Međutim, činjenica je i da su u normalnim evropskim zemljama dobro razvijeni autobuski i drugi vidovi javnog prevoza. U Zrenjaninu je, međutim, taksi prevoz praktično izrastao u zamenu za javni gradski prevoz – smatra Dragan Vidaković i napominje da odgovornost snosi i loše organizovana država, koja nije u stanju da zavede red i omogući građanima povoljan i kvalitetan, dobro organizovan javni prevoz, koji je dugoročno održiv.

VIRIJEVIĆ: MAHINACIJE NEĆE PROĆI
Na pitanje da li inspektori kontrolišu i plaćanje poreza i drugih nameta, kao i na koji način se izdaju i zanavljaju taksi legitimacije, načelnik Komunalne policije Igor Virijević kaže da i dalje postoji dosta stvari koje treba rešiti.
– Određeni broj taksista pokušava da doskoči sistemu, pa tako prijavi svoje postojanje kao pravno lice u APR, dobije svoj PIB, i čim dobije „th” tablu i legitimaciju, odjavi se iz APR-a ili zamrzne svoje delovanje, jer u tom slučaju ne prijavljuju prihode i ne plaćaju porez. Mi znamo za ovu pojavu, i baš zbog toga insistiramo na radu na terenu i što češćoj kontroli taksista. Najefikasnija mera u ovom slučaju polulegalnog poslovanja jeste skidanje tablica na deset dana, što je rok da prilagodi poslovanje zakonu. Ukoliko se još jednom uhvati u takvom poslovanju, tada se zabrana stavlja na 30 dana – napominje Virijević i dodaje da je ovo veoma efikasna metoda, jer oni u ovom periodu zabrane ne smeju da pružaju taksi usluge.

RUPE I PAPIRI
Taksistima smetaju loši putevi u gradu. Smatraju da im mnogo novca odlazi za popravke i održavanje vozila zbog neadekvatnih kolovoza.
– Imamo mi i unutrašnju inspekciju, pored nadležnih inspekcija koje nas kontrolišu – prokomentarisao je zaposleni u marketingu „As taksija”.
On je dodao da je to udruženje uložilo dosta novca u digitalne taksimetre, satelitsko praćenje vozila, a i dalje je broj dokumenata koji su potrebni za dozvolu za rad preveliki.
– Treba nam 40 papira za to. Najpre sam taksista mora da nabavi potvrde iz suda da nije kažnjavan, da se protiv njega ne vodi postupak, pa osiguranje vozila, registarske tablice sa oznakom „th”, ali moramo da imamo i polise osiguranja za putnike, D3 osiguranje, zatim izvršenu tehničku proveru vozila, članarinu za sve taksiste, plaćamo im zdravstveno i socijalno osiguranje i još mnogo toga – ispričao je Darko Vuleta.
S. KOKAVSKI I S. VORKAPIĆ

FacebookTwitter