Svetosavska se sa pravom može nazvati ulicom u kojoj stanuje istorija. Uska, sa džombastom turskom kaldrmom i starim, ali očuvanim zgradama svedoči o prošlosti grada na Begeju. Do početka 19. veka zvala se Kujundžijska. U njoj je tokom 16, 17, i 18. veka radilo desetak kujundžija i zlatara, od kojih su najčuveniji bili Petar Smederevac i Vuk Kujundžija, kako piše na tabli koja je još uvek očuvana.
Kuća Slavka Županskog, u Svetosavskoj 4, na čijoj obnovi je radio čuveni arhitekta Dragiša Brašovan, uskoro će postati deo stalne postavke Narodnog muzeja i otvorena za posetioce i ljubitelje istorije. Da se ovo zdanje očuva, bori se grupa entuzijasta iz Narodnog muzeja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uz podršku Grada.
NASLEĐE ZA POKOLENjA
Nedavno je promovisan i katalog „Spomen-kuća Slavka Županskog” koji govori o samom objektu, porodici Županski i zaostavštini koja će postati deo depandansa.
– Što se kataloga tiče namera nam je bila da napravimo ličnu kartu ove građevine, od njenog nastanka do danas i da popišemo sve što je vredno sačuvati. Uradili smo popis ljudi koji su u njoj živeli, njihove biografije i osnovne podatke o kući koji se odnose na izgradnju, obnovu i arhitektonsku vrednost. Projektom smo obavezani da uradimo ono što su njegovi delovi, a u planu je da ovo kao postavka zaživi na proleće. Samoj kući je potrebna velika rekonstrukcija i sređivanje za šta još nisu obezbeđena sredstva – rekao je Dejan Vorgić, kustos-istoričar u Narodnom muzeju i dodao da kuća neće biti otvorena svakodnevno, već po dogovoru sa vodičima.
Zavod za zaštitu spomenika kulture se među prvima odazvao pozivu oko revitalizacije ovog zdanja. O saradnji na projektu i zadacima Zavoda detaljnije je obrazlagao Bojan Kojčić, istoričar umetnosti.
Kako je ispričao, pre više od pet godina kontaktirala ga je Bojana Ličanin, praunuka dr Slavka Županskog, i zatražila pomoć, znajući da je kuća pod zaštitom. Zajednički predlog je bio taj da Grad otkupi objekat i napravi muzej, na šta su čelnici lokalne samouprave pristali.
PREDSTOJI OBNOVA
– Moram da kažem da je ovo što danas imamo samo polovina kuće. Druga polovina je, nažalost, prodata pre više od dvadeset godina i mi nemamo objekat u celini. Na osnovu sačuvanog dela moguće ju je rekonstruisati. Očekivao sam da će se krenuti u ozbiljniji posao, rekonstrukcije, sanacije, adaptacije i revitalizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije. Međutim, nakon godinu dana apsolutno se ništa po tom pitanju nije promenilo. Sve što se dešava i rezultate koje imamo oko ove priče pokrenuto je i ostvareno entuzijazmom nekolicine ljudi – rekao je Bojan Kojičić, zahvalivši se kolegama na velikom trudu.
Prema njegovim rečima, sve ovo neće imati smisla ako se kuća ne zaštiti. To je pravno urađeno, ali ne i fizički. Kako je objasnio, krov je u dosta lošem stanju, prokišnjava. Kojičić je naglasio da će za obnovu biti potrebno isto onoliko sredstava koliko je dato za otkup kuće (47 hiljada evra) i njenom prilagođavanju depandansu muzeja . Poruka gradskim ocima svih ustanova kulture je da nastave započeto.
Za istorijski deo kataloga i priču o porodici Županski bila je zadužena Vladislava Ignjatov, kustoskinja-istoričarka zrenjaninskog muzeja. Podsetila je na život, rad i delo Slavka Županskog i njegovu borbu za oslobođenje Grada u poslednjim danima Velikog rata 1918. kada se i rešavala sudbina srpskog naroda na ovim prostorima dodavši da se ovim projektom ustanove kulture žele odužiti ovoj značajnoj ličnosti i doprineti kulturi sećanja.
STVARANjE ISTORIJE
Recenzent kataloga je dr Filip Krčmar, istoričar.
– Na ovoj adresi se rađala, pisala i stvarala istorija Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina, a sva je prilika da će tako biti još dugo. Članovi porodice Županski su aktivno učestvovali u oblikovanju lokalne istorije i njenom ukalupljivanju u nacionalne okvire. To je priča koje se sećamo 31. oktobra i 17. novembra svake godine evocirajući uspomene na važne istorijske događaje, koje smo u prilici da kroz priređeni katalog sagledamo iz drugog, pomalo neuobičajenog i nesvakidašnjeg ugla – naglasio je dr Krčmar.
PUT KROZ VREME
Kroz istoriju je nosila i mnoga imena koja su se najčešće vezivala za hram Uspenja Presvete Bogorodice – Uspensku crkvu, jedan od najstarijih sakralnih objekata u Banatu. Podignuta je 1746. godine za vreme carice Marije Terezije. Očuvana je i zgrada današnje Crkvene opštine, podignuta na temeljima kuće velikog zrenjaninskog dobrotvora Nestora Dimitrijevića, kao i kuća znamenitog Bečkerečanina, doktora pravnih nauka, Slavka Županskog, velikog župana i jednog od osnivača Prvog srpskog narodnog odbora.
