ISTRAŽIVALI SMO: KOLIKO, ZBOG ČEGA I DA LI IMA SANKCIJA ZA VELIKI BROJ OPRAVDANIH I NEOPRAVDANIH IZOSTANAKA U ZRENjANINSKIM ŠKOLAMA

Zašto đaci sve češće „beže” iz škola

Prema podacima Školske uprave Grada Zrenjanina, broj opravdanih časova u osam zrenjaninskih srednjih škola (bez OSŠ „9. maj”) u protekloj godini je 414.685 i odnosi se na ukupno 4.945 đaka. U proseku to je 83,85 opravdanih časova po učeniku. Broj neopravdanih je manji i iznosi 19.789, što je tačno 4 neopravdana časa po učeniku.
Razlozi za izostajanje srednjoškolaca sa časova su razni, od bolesti, preko različitih vannastavnih aktivnosti, pa do sportskih događaja i takmičenja. Što se tiče izostanka koji se ne mogu opravdati tu je na prvom mestu „bežanje” sa časova. Najčešći razlozi za to su nespremnost učenika na kontrolne zadatke ili usmena propitivanja. Čest razlog je i nezainteresovanost učenika za predavanja zbog čega se i dešavaju pomenuta „bežanja”.

KAZNE OD 5.000 PA NAVIŠE
Kako pišu Somborske novine, od nedavno su škole dobile pravo da tuže roditelje đaka koji izostaju sa časova. To im omogućava Zakon o osnovama sistema obrazovanja. Prema ovom Zakonu roditeljima osim prijave preti i novčana kazna od 5.000 do 100.000 dinara.
– I ranije su podnošene prijave za neopravdane izostanke, kao i krivične prijave protiv roditelja, samo je procedura bila drugačija. Prijave su dostavljane preko Prosvetne inspekcije, međutim članom 84. Zakona o osnovama sistema obrazovanja, to je promenjeno. Njime je propisano da sama škola podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu radi utvrđivanja odgovornosti roditelja ili nekog drugog zakonskog zastupnika – navode Somborske novine.
Kada su izostanci u pitanju, zakon je jasan. Roditelj je dužan da odmah, a najkasnije do 48 sati prijavi izostanak učenika. Od momenta izostanka roditelj ima 8 dana da opravda isti sa odgovarajućom lekarskom ili drugom relevantom dokumentacijom.
Iako je to u velikoj meri njihova odgovornost, roditelji ipak ne mogu biti jedini krivci za izostajanje njihove dece sa časova. Postoji čitav niz onih koji moraju da učestvuju u radu i životu učenika u školi i van nje. To su odeljenske starešine, nastavnici, stručni saradnici i direktori, a bitna je saradnja sa policijom, lokalnom samoupravom i mesnim zajednicama. Potrebno je podići svest da je briga o mladima u školama zadatak celokupnog društva.
MIROSLAVA MALBAŠKI & ŽIVOJIN MIŠIĆ

Opširnije u štampanom izdanju