IVAN BOŠNJAK O AKTUELNOSTIMA KA UNAPREĐENJU DRŽAVNE I LOKALNE UPRAVE

Korak, po korak, do uprave bliže građanima

  • Naša uprava, ipak, ima problem u strukturi – neodgovarajuće znanje zaposlenih i nedovoljan broj tamo gde ima najviše potrebe

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave koje je proglašeno za najotvoreniju instituciju u regionu, prema oceni nevladinog sektora, svi koraci su okrenuti ka efikasnijem radu za koje je nadležno. O aktuelnostima u ovoj oblasti, a posebno aktivnostima vezanim za Grad Zrenjanin, razgovaramo sa državnim sekretarom u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu dr Ivanom Bošnjakom.
Nakon gotovo dve godine javne rasprave, Narodna skupština Srbije je usvojila Zakon o e-upravi. A dokle se stiglo sa racionalizacojom?
– Osnovni cilj racionalizacije bio je smanjenje troškova javne uprave, i Vlada Srbije ga je sveobuhvatnim merama kroz poslednje 4 godine ostvarila, što se vidi po stanju u budžetu i ocenama Međunarodnog monetarnog fonda. Naravno, uz uštede mora se ostvariti i određen nivo kvaliteta rada i funkcionalnost sistema. Dakle, morali smo da naučimo kako sa manje da ostvarimo više. Ali, problem u Srbiji nije bio samo u broju zaposlenih i to ću ilustrovati činjenicom da Srbija ima 6,4 zaposlenih u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je taj odnos u Evropskoj uniji 8,5 na 100. Naša uprava, ipak, ima problem u strukturi – neodgovarajuće znanje zaposlenih i nedovoljan broj tamo gde ima najviše potrebe. Došli smo u situaciju da malo ljudi nosi teret većine posla, a prevaziđene kompetencije treba da zamenimo novim i bitnijim za sveobuhvatni razvoj Srbije i pristupanje EU.
Ministarstvo radi i na izmenama nekoliko zakona radi bolje zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina…
– Mi u Zrenjaninu, Banatu i Vojvodini decenijama zajedno živimo uz poštovanje različitosti. Upravo naš svakodnevni način života i rada je potrebno pokazati celoj Srbiji, a kroz propise predstaviti Evropi kao vrednost koju unosimo u nju. Drago mi je da sam, evo, u trećem mandatu, deo Ministarstva koje deli iste vrednosti i da sam, zahvaljujući svesti i kulturi iz našeg zavičaja, dobio i neposrednu odgovornost za rad Sektora za ljudska i manjinska prava i slobode. Ministarstvo je pripremilo paket propisa iz oblasti manjinskih prava, među kojima je aktuelan Nacrt izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima koji je upravo na javnoj raspravi.
Ministarstvo je ove godine za podršku lokalu obezbedilo čak 320 miliona dinara. Stiglo je više od 170 projekata iz 145 lokalnih samouprava. Koliko ih je iz Zrenjanina?
– Broj lokalnih samouprava i projekata sa kojima su konkurisale pokazuju koliko je veliko intereovanje bilo i kolika je konkurencija. Grad Zrenjanin se odlučio da se fokusira samo na jedan projekat i konkurisao je sa projektom za adaptaciju i sanaciju Kulturnog centra Zrenjanina. Nadam se uspehu, s obzirom na stanje objekta, jer predstavlja okosnicu za svakodnevne sadržaje bogatog kulturnog života i značajan potencijal za razvoj kongresno – turističke i naučne ponude grada na Begeju.
Pisao Vam je i gradonačelnik Čedomir Janjić u vezi sa procedurom o, eventualnoj, promeni imena Zrenjanina…
– Kako se dogovore i odluče u većini građani i lokalne vlasti. Predlozi za izmene jedino i mogu da poteknu od građana i njihovih predstavničkih tela – pre svega Skupštine grada. A svakako, mišljenje i podršku treba tražiti i od Skupštine APV, pogotovu u godini jubileja 100 godina od završetka Velikog rata i istorijske, demokratske odluke o prisajedinjenju ovih područja sa maticom Srbijom. U konačnom, formalnom segmentu, uz takvu zrelu lokalnu inicijativu, moramo da u članu 20. izmenimo i Zakon o teritorijalnoj organizaciji RS do čega može doći inicijativom narodnih poslanika i zatim podrškom u parlamentu.

OBRAĆANJE NA SVOM JEZIKU
– Kroz izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama preciziramo evidentiranje nacionalne pripadnosti u javnim registrima, upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina u ispisivanju toponima u naseljenim mestima, otvorena je mogućnost da se narodni poslanici obraćaju Narodnoj skupštini na svom jeziku. Uređeno je i pitanje objavljivanja propisa na jezicima nacionalnih manjina, kao i pravo izbora i upotrebe nacionalnih simbola i znamenja i utvrđivanje praznika nacionalnih manjina.
Novi predlog u Zakonu o matičnim knjigama je i evidentiranje nacionalne pripadnosti u matičnim evidencijama i izvodima. Cilj je da se svaki naš građanin oseti ponosnim na svoje poreklo i na svoju državu Srbiju. Ujedno, ovo predstavlja ispunjenje pregovaračkog poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava.

B. Jajić

FacebookTwitter