Najfatalnija kardiovaskularna i onkološka oboljenja
U gradu Zrenjaninu u 2017. godini umrlo je 1.768 osoba: 838 muškaraca i 930 žena – saopštio je Republički zavod za statistiku. Prosečna starost umrlih je oko 74 godine. Uzrok smrti Zrenjaninaca najčešće su, u gotovo polovini smrtnih ishoda, bile bolesti sistema krvotoka – srca i krvnih sudova. Radi se o 856 smrtnih slučajeva, što je 48 odsto preminulih.
Čest uzrok smrti bile su i druge bolesti srca poput ishemijske bolesti i povišenog krvnog pritiska. Кako poboljšati statistiku za naš list govorio je dr Miroslav Radović, specijalista internista kardiolog.
– Unazad više godina vodeći uzroci smrti kod stanovnika Vojvodine, a i Srbije su bolesti kardiovaskularnog sistema i maligna oboljenja. Da bi se ova ozbiljna problematika rešila i negativan trend zaustavio, neophodno je na nivou države preduzeti nekoliko radikalnih zahvata: ozbiljno pojačati rad na prevenciji kardiovaskularnih bolesti i to putem svih raspoloživih sredstava, podići na maksimalan stepen kvalitet zdravstvene zaštite na primarnom i sekundarnom nivou, pomoći privatnim zdravstvenim ustanovama adekvatnim uslovima kreditiranja i, na kraju od ne malog značaja, je i podizanje opšteg pojedičnog standarda stanovništva – smatra dr Radović i dodaje da je danas i u Evropi više od 50 odsto uzroka smrti vezano za kardiovaskularne bolesti, a svakog dana od njih umre 11.000 ljudi.
Drugi po učestalosti u strukturi uzroka smrti bili su zloćudni tumori od kojih je ukupno umrlo 195 muškaraca i 186 žena. Najučestaliji uzrok smrti u 2017. godini kod muškaraca bio je zloćudni tumor pluća i bronha – 27 odsto, a kod žena dojke – čak 22 odsto.
Muška populacija oboljevala je i od ostalih vidova karcinoma: kolon (debelo crevo), rektum, prostata, usna duplja i ždrelo i jetra – u procentima od 4 do 13 odsto. Кod žena bolest je dijagnostifikovana na plućima i bronhu, grliću materice, mozgu i moždanoj ovojnici od 17 do 3 procenta.
Malignitet u porastu
– Iz godine u godinu suočavamo se sa porastom maligniteta. Prema našim podacima, u 2017. godini bilo je otvoreno 417 novih kartona malignih bolesti. U 2018. taj broj se povećao na 519, a u 2019. godni podaci do oktobra meseca jesu 400 novih kartona. Prema lokalizaciji oboljenja, kod žena su najčešći karcinomi dojke, dok su kod muškaraca učestaliji karcinomi debelog creva i prostate. Primećujemo da se u poslednje vreme i kod žena javlja karcinom debelog creva u približno jednakom broju kao i kod osoba muškog pola. Ono što je ove godine češće nego ranijih, jesu karcinomi testisa kod mlađih muškaraca, kao i karcinomi pankreasa i endokranijuma – mozga, sinusa i drugih tkiva smeštenih u lobanji. Važno je znati da se granica oboljevanja, na žalost, u poslednje vreme pomerila ka mlađoj životnoj dobi.
Ove podatke iznela je dr Ivana Ujfeljan Ristić, načelnica Onkološkog odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović”, govoreći za naš list o najčešćim malignim oboljenjima.
Na sednici Skupštine grada Zrenjanina održanoj krajem novembra prošle godine, usvojen je i Plan javnog zdravlja za period 2020-2026. godine u kojem su dati svi pomenuti podaci.
Jednakost u šansama za dobro zdravlje
Donošenje Plana javnog zdravlja uslovljen je ostvarivanjem vitalnog javnog interesa, a to je stvaranje i poboljšavanje uslova za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva putem sveobuhvatnih aktivnosti.
Plan je komentarisao dr Mile Кovačević, predsednik Saveta za zdravlje.
– Plan javnog zdravlja grada Zrenjanina kreiran je na principima na kojima je rađena nacionalna strategija „Zdravlje ljudi, zdravlje u svim politikama”, a koji proizilaze iz vrednosnog sistema čiji je osnov Ustav Republike Srbije. Relevantni su i zakoni o lokalnoj samoupravi, javnom zdravlju i dokument „Zdravlje 2020.” koji su potpisale 53 zemlje članice Regionalne kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije i ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija – kaže dr Кovačević.
Proces izrade Plana sproveden je u periodu od 20. septembra 2017. do 21. oktobra 2019. godine i podeljen je u dva dela.
– Prvi deo je slika zdravlja odnosno zdravstveni profil Grada Zrenjanina, koji pored opštih podataka o Gradu, sadrži vitalne i demografske, zdravstvene, socijalno-ekonomske pokazatelje, pokazatelje aktivnosti na unapređenju zdravlja stanovništva i prevencije bolesti, zaštitu životne sredine, urbani dizajn opštine i organizacije zajednice. Navedeni pokazatelji su prikupljeni kroz različite baze podataka, analizu pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva Grada i ispitivanjem potreba stanovništva u širokom konsultativnom procesu. Primenjen je metod brze procene zdravstvenih potreba – RPA (skraćenica engleskih reči Rapid participatory appraisal to asses community health needs), kako bi se pored procene kvaliteta života u Gradu Zrenjaninu, uočili problemi i izdvojili prioriteti za rešavanje – ističe naš sagovornik.
Drugi deo Plana obuhvata vizije i misije, gde dr Кovačević naglašava opšte ciljeve definisane na osnovu zakona i strategije javnog zdravlja, a na osnovu prioriteta proisteklih iz slike zdravlja Grada, datih u prvom delu.
– Osnovni zadaci su unapređenje zdravlja i smanjivanje nejednakosti u zdravlju, unapređenje životne sredine i radne okoline, sprečavanje i suzbijanje bolesti i vodećih rizika za zdravlje, razvoj akcija promocije zdravlja u zajednici i podrška razvoju dostupne, kvalitetne i efikasne zdravstvene zaštite – kaže dr Mile Кovačević. Miroslava Malbaški
