Svetlost Travunije u banatskoj žiži
Izložbe majstora fotografije Jovana Drndaka Njegovića ne bi bilo da nas Uroš Milojević nije i 2016. godine o Preobraženju okupio i poveo na hodočašće u prestoni grad drevne Travunije.
Kad je autobus izašao iz tunela na Čemernu, videli smo boje jednog osobenog, neponovljivog krajolika, jutarnju bistrinu i osunčano nebo koje bdi nad napuštenim ognjištima naših predaka od Volujaka do Leotara i od Prenja do Orjena. Videli smo to i mnogo puta ranije, ali osećaj je uvek neponovljiv. Kao i uvek, prvi pogled na narandžaste trebinjske krovove, iza okuke na magistrali, bio je praznik. Kupali smo se potom u sredozemnom aerosolu na Crkvini i lelujali u aromi četinara, u hladovini platana kraj tržnice. U jednom trenutku fotograf i potpisnik ovih redova izdvojili su se iz mase hodočasnika i zaputili se kroz staru orijentalnu mahalu kraj Trebišnjice do crkve Svetog arhanđela Gavrila u Hrupjelama. „Nikon” Jovana Drndaka Njegovića usput je pomno beležio detalje, skrivene kutke, stare kapije, bašče sa bostanom i magnolijama, panorame sa fortice i crkve na vrhu brega… Tada je nastao dobar deo fotografija objedinjenih u izložbu koju smo naslovili „Svetlost Travunije u banatskoj žiži”.
Ova izložba fotografija zapravo je posveta velikom posredniku, povezivaču, graditelju mostova – pokojnom Urošu Milojeviću, i podudara sa šestomesečnim pomenom njemu. Jedan deo fotografija dat je u crno-beloj tehnici upravo zbog pijeteta prema čoveku koji je zadužio mnoge. Paradoksalno, tople boje juga i bleštavilo hercegovačkog podneblja kao da postaju još upadljiviji, reskiji, u tom jednostavnom kontrastu…
Aleksandar Bjelogrlić Opširnije u štampanom izdanju
