Nemci su u oktobru, posle borbi sa udruženim jedinicama četnika i partizana, pogubili gotovo dve hiljade civila. U znak odmazde, kao rezultat proste računske radnje: sto vaših za jednog našeg poginulog, pedeset za jednog ranjenog… Streljački vod je izvršio svoju dužnost, a streljani nisu završili svoje poslove: nikada nisu razaslali sve dopisne karte, na kraju su nabrekli džakovi satrulili u podrumu pošte… nikada nisu popravili kapije, vrata se nisu dobro zatvarala, škripale su šarke… nikada nisu završili lekciju o mernim jedinicama koliko je čega sadržano u čemu… nikada nisu obrali rod, otežane grane voća su prepukle… nikada nisu iskoristili naraslo testo, prekipelo je preko ivica vangli, pa se ubuđalo… nikada nisu sačuvali šume, mladice je sekao ko stigne… nikada nisu pokupili osušeni veš, stolnjake, jastučnice i čaršave… nikada nisu završile rečenice desetina molbi ili žalbi… i ponajviše od svega – streljani nisu ostavili mogućnosti preživelima da ikada više zapevaju punim glasom.
