IZLOŽBA U HOLU ZRENJANINSKOG MUZEJA

I romski narod žrtva Velikog rata

Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu – naziv je izložbe u Holu Narodnog muzeja Zrenjanin. Autor je dr Dragoljub Acković a organizator Kuća romske kulture u Beogradu
– Izložba „Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu” je organizovana povodom stote godišnjice završetka Velikog rata i prva je i jedina izložba takve vrste u Srbiji – ističe dr Acković. – U zrenjaninskom Muzeju je postavka do 4. aprila, odakle se seli u Romsku umetničku galeriju u Beogradu gde će biti i za Svetski dan Roma – 8. april.
Postavka je bila u galerijama Narodne banke Srbije i SANU, kao i u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu.
– I romski narod je, poput srpskog, doživeo velika stradanja u svim ratnim sukobima – podsetio je gradonačelnik Janjić, na otvaranju izložbe, 16. marta. – Znamo kako je to izgledalo u Drugom svetskom ratu, ali mislim da manje znamo kako je izgledalo u Prvom i zahvaljujem se autoru izložbe i ljudima iz našeg Muzeja, što su nam pružili mogućnost da nešto novo vidimo i saznamo o istoriji Roma, a i svih naroda koji žive na ovim prostorima. Nikada nije kasno da vidimo i saznamo šta se sve dešavalo u prošlosti, pogotovu sada kada obeležavamo sto godina od završetka Velikog rata i ovo je prilika da još jednom ukažemo da smo svi mi ljudska bića, da svi imamo ista prava i da ne sme da bude razlike zbog boje kože, zbog jezika kojim se neko služi ili pisma kojim piše, da li je obučen drugačije ili nosi drugačiju narodnu nošnju.
Jelena Jovanović, poslanica Skupštine AP Vojvodine i zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji, je rekla da se „večeras suočavamo sa ratom zahvaćenim životima Roma u Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji , Bugarskoj, Nemačkoj i Rusiji, ali i sa sopstvenim osećanjima i vrednostima”.
– Volela bih da ovu izložbu, zaista, doživite, a ne samo pogledate; da ostavi trag, ljudsko i trajno sećanje, baš kao što je autor dr Dragoljub Acković ostavio trag u vremenu trajanja romske zajednice kroz svoj rad – i kao član Svetskog parlamenta Roma i generalni sekretar Evropske romske unije, član Nacionalnog saveta Roma, ali, pre svega, kao čovek koji daje primer kako se čuva kolektivno sećanje naroda, kao i kultura velike porodice kojoj pripadamo. Posebno sam dirnuta činjenicom koju je autor dr Acković pomenuo na otvaranju u Galeriji nauke i tehnike SANU: za prethodne četiri godine održani su brojni skupovi povodom Velikog rata, ali nijedan nije bio posvećen Romima.
Postavka obuhvata više od 150 originalnih artefakata, koji se prvi put zajednički izlažu na jednom mestu – dopisnice, fotografije Roma iz različitih krajeva sveta, od 1914. do 1918. godine, koje ilustruju njihov život i stradanje u toku Velikog rata i značajan su izvor primarne građe za izučavanje istorije, kulture i položaja ovog naroda u tom periodu. Katalog je na srpskom, romskom i engleskom jeziku.
Nadležni kustos je Vladislava Ignjatov, istoričarka.
Gradonačelnik Janjić je pre otvaranja izložbe primio u Plavom salonu predstavnike romske zajednice u Srbiji, Jelenu Jovanović, Pavu Novakov Čabrilovski, predsednicu Saveta za integraciju Roma AP Vojvodine i Zijuša Šaćirovića, koordinatora za romska pitanja i profesora romskog jezika u OŠ „Servo Mihalj” u Mužlji. Prisustvovali su i pomoćnici gradonačelnika Dragan Ćapin i Simo Salapura. Kako je istaknuto u razgovoru, najveći problemi Roma su nizak stepen obrazovanja i nemogućnost odgovarajućeg zaposlenja. Gradonačelnik je rekao da su Romi u Zrenjaninu ravnopravni sa svim drugim zajednicama i nacionalnim manjinama, kojih je više od 20, a problemi su samo delom u nadležnosti lokalne samouprave.
Prema rečima Jelena Jovanović, obrazovanje je jedini put da Romi izađu iz „začaranog kruga” bede i siromaštva i pohvalila rad romskog koordinatora Šaćirovića.


B. Jajić

  • OBRAZOVANJE
    – Po poslednjem popisu stanovništva, 3410 naših sugrađana se izjasnilo kao Romi, ali je procena da ih je znatno više i problem je identifikacija – rekao je gradonačelnik Janjić. – Moramo, pre svega, da motivišemo te ljude da svoju decu šalju u škole, da ih obrazuju i to je ono što je problem cele te populacije. Imamo naše komšije Rome koji su, praktično, skoncentrisani u nekoliko naselja, „Dudara”, Surdučka i Bolnička ulica, i tu pokušavamo da popravimo infrastrukturu, da taj prostor oplemenimo, da pokušamo da te naše komšije žive u sličnim uslovima kao u ostalim delovima grada. Imamo u Gradskoj upravi koordinatora za romsku populaciju koji te ljude pokušava da uputi koje sve vrste pomoći mogu da dobiju, od države, pokrajine i grada.
FacebookTwitter