IZLOŽBA U HOLU ZRENJANINSKOG MUZEJA: I romski narod bio je žrtva Velikog rata

„Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu” – naziv je izložbe koja je otvorena u Holu Narodnog muzeja Zrenjanin. Autor izložbe je dr Dragoljub Acković a organizator Kuća romske kulture u Beogradu.
– Izložba „Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu“ organizovana je povodom stote godišnjice završetka Velikog rata i prva je i jedina izložba takve vrste u Srbiji. U decembru prošle godine otvorena je u Galeriji Narodne banke Srbije, zatim je preneta u Galeriju nauke i tehnike SANU, a potom u Muzej Vojvodine u Novom Sadu. U zrenjaninskom Muzeju postavka će biti do 4. aprila, odakle se seli u Romsku umetničku galeriju u Beogradu gde će biti i za Svetski dan Roma 8. aprila – ističe dr Acković.

ROMI izlozba 2
Izložbu je otvorio gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.
– I romski narod je doživeo velika stradanja u svim ratnim sukobima. Znamo kako je to izgledalo u Drugom svetskom ratu, ali mislim da manje znamo kako je izgledalo u Prvom i zahvaljujem se autoru izložbe i ljudima iz našeg Muzeja što su nam pružili mogućnost da nešto novo saznamo o istoriji Roma. Ovo je prilika da još jednom ukažemo da smo svi mi ljudska bića, da svi imamo ista prava i da ne sme da bude razlike zbog boje kože, zbog jezika ili pisma, da li je neko obučen drugačije ili nosi drugačiju narodnu nošnju. 

Naglasivši da je čast što izložbu otvara baš gradonačelnik, Jelena Jovanović, poslanica Skupštine AP Vojvodine i zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji, rekla je da se večeras suočavamo sa ratom zahvaćenim životima Roma u Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji , Bugarskoj, Nemačkoj i Rusiji, ali i sa sopstvenim osećanjima i vrednostima.
– Volela bih da ovu izložbu zaista doživite, a ne samo pogledate; da ostavi trag, ljudsko i trajno sećanje, baš kao što je autor dr Dragoljub Acković ostavio trag u vremenu trajanja romske zajednice kroz svoj rad – i kao član Svetskog parlamenta Roma i generalni sekretar Evropske romske unije, član Nacionalnog saveta Roma, ali pre svega kao čovek koji daje primer kako se čuva kolektivno sećanje naroda, kao i kultura velike porodice kojoj pripadamo. Posebno sam dirnuta činjenicom kojuje autor dr Acković pomenuo na otvaranju u Galeriji nauke i tehnike SANU: Za prethodne četiri godine održani su brojni skupovi povodom Velikog rata, ali nijedan nije bio posvećen Romima.
Postavka obuhvata više od 150 originalnih artefakata, koji se prvi put zajednički izlažu na jednom mestu – dopisnice, fotografije Roma iz različitih krajeva sveta, u periodu od 1914. do 1918. godine – koje ilustruju život i stradanje Roma u toku Velikog rata i vrlo su značajan izvor primarne građe za izučavanje istorije, kulture i položaja ovog naroda u tom periodu.
Izložbu prati katalog na srpskom, romskom i engleskom jeziku. Kako je rekao autor realne su mogućnosti da sadržaj izložbe bude proširen. Nadležni kustos postavke u Narodnom muzeju Zrenjanin je Vladislava Ignjatov, istoričar. Goste je pozdravila direktorka Narodnog muzeja Zrenjanin Jelena Gvozdenac Martinov.
Gradonačelnik Zrenjanina je pre otvaranja izložbe primio u Plavom salonu predstavnike romske zajednice u Srbiji, Jelenu Jovanović, Pavu Novakov Čabrilovski, predsednicu Saveta za integraciju Roma AP Vojvodine i Zijuša Šaćirovića, koordinatora za romska pitanja i profesora Romskog jezika u Osnovnoj školi „Servo Mihalj” u Mužlji. Priustvovali su i pomoćnici gradonačelnika Dragan Ćapin i Simo Salapura.

ROMI izlozba 1
Kako je istaknuto u razgovoru, najveći problemi Roma su nizak stepen obrazovanja i nemogućnost odgovarajućeg zaposlenja. Gradonačelnik Janjić je rekao da se na poslednjem popisu stanovništva 3.410 naših sugrađana se izjasnilo kao Romi, ali da neki podaci govore da ih je znatno više.

Prema rečima Jelena Jovanović, obrazovanje je jedini put da Romi izađu iz „začaranog kruga” bede i siromaštva.

Razgovarali smo i o aktivnostima romskog koordinatora i problematici kojom se bavi, budući da je Grad Zrenjanin aplicirao ka Pokrajinskoj vladi i šest meseci je rad koordinatora finansirala Pokrajina – rekla je Jelena Jovanović. – Pozitivno je i da koordinator bude muslimanske veroispovesti, o čemu je grad vodio računa, jer je ovde blizu 80 procenata romske populacije muslimanske veroispovesti. Koordinator Šaćirović je završio i Višu vaspitačku školu, obrazovan je i može da bude „identifikacioni model” mnogim Romima da treba da se obrazuju i pohađaju školu.
Kako je rekao gradončelnik Janjić, na poslednjem popisu stanovništva, 3410 naših sugrađana se izjasnilo kao Romi, ali neki podaci govore da ih je znatno više.

Tekst i foto: Branka Jajić

FacebookTwitter