„Kaliope Austrija. Žene u društvu, kulturi i nauci“ naziv je izložbe koja je otvorena večeras u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin”. Gostovanje izložbe u zrenjaninskoj Biblioteci je omogućeno zahvaljujući saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom, ostvarenom kroz projekat Euteka i studijske posete bibliotekara kulturnim centrima Evropske unije u Srbiji.
Izložba obuhvata 11 panela sa fotografijama i tekstovima na srpskom jeziku.
– Žene su suviše često zaboravljane i marginalizovane u zvaničnoj istoriografiji Austrije, što je činjenica koja daje još više značaja nastojanju ove izložbe da istraži proteklih 200 godina u svetlu biografija značajnih Austrijanki – žena čiji su talenti, snaga volje i uporna hrabrost obogatili i oblikovali njihovu zemlju – ističe se u katalogu za ovu izložbu. – Njihovi životi i njihov rad, koji su zaslužni za makar polovinu intelektualnog identiteta Austrije, ovde će biti prepoznati u formi prominentnih primera – sa punom svešću o neizbežnim propustima, od kojih su neki neprihvatljivi, koje takva forma portretisanja podrazumeva.
Otvaranju izložbe su prisustvovali učenici viših razreda osnovnih škola „Vuk Karadžić” i „Dr Jovan Cvijić”, sa kojima su o postavci razgovarale Jelena Đorđević i Tatjana Tabački, osvrnuvši se i na položaj žene danas, u svetu i kod nas.
– Izložba se bavi životnim pričama aristokratkinja, umetnica, domaćica salona, naučnica, aktivistkinja za ženska prava, političarki, glumica, muzičkih umetnica i rediteljki u hronološkom sledu – podsetila je Jelena Đorđević, zadužena u zrenjaninskoj Biblioteci za odnose s javnošću. – Na taj način formira se luk koji počinje u 19. veku i dolazi do današnjih dana. Čitavim putem evidentna je univerzalna tema borbe žena za emancipaciju, sa svim pobedama i porazima koji su uz nju išli.
Prikazan je i film o koncertu Zrenjaninke Jelene Popržan, koja živi i radi u Beču i koja je ostvarila uspešnu karijeru u Austriji.
Direktor Narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” skrenuo je pažnju na Hedi Lamar (1914-1964), koju su, svojevremeno, smatrali najlepšom ženom na svetu i koja je snimila 30 filmova u Holivudu, ali je slobodno vreme provodila “razvijajući sigurnu bežičnu tehnologiju a koja sve do danas služi kao osnova odbrambenog satelitskog sistema SAD i mobilne telefonije”.
Pomenuta je i Marijeta Blau (1894-1970), Jevrejka koja je doktorirala u Frankfurtu bavila se istraživanjima u SAD, više puta predlagana za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije dobila. I fizičarku Lizu Majtner (1878-1968) je zaobišla Nobelova nagrada iako je predložena da je diobije čak 47 puta.
Istaknuta je i Irena Harand (1900-1975) koju je Jad Vašem proglasio za „Pravednicu među ljudima”, kao i Elu Ligens (1908-2002), zajedno sa njenim mužem, “Pravednikom među narodina”
Organizatori izložbe su pozvali učenike da zajedno istraže život neke od žena koje su živele u našem gradu i ostavile traga u njegovoj istoriji, ali da im se obrate i sa drugim temamama za koje su zainteresovani.
