Današnja izložba je deo kulture sećanja srpskog naroda. Govori o onima koji su svojom hrabrošću uspeli da nadmaše i opevane junake, o onima koji su ušli u slavu, istoriju, grob… da bi svetleli iz nekih prošlih u buduća vremena, da bi opominjale njihove reči poslednji put izgovorene na gotovo svim meridijanima ovoga sveta, a najjače i najstrastvenije na rodnoj grudi koju su natopili svojom krvlju. Ovo je kazivanje njihovih reči, izložba semena iz kojeg treba da izdžikljaju stabla ljudskog ponosa zalivena krvlju patriota. Njihovo verovanje se graniči sa fanatizmom. Verovali su u slobodu i u vreme kada čovek neće biti nečovek čoveku. Hvala im za ostvarene snove, jer i mi danas učimo od njih.
Ovo je, između ostalog, rekao predsednik „Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912 -1918, njihovih potomaka i poštovalaca” Borislav Novaković, koji je otvorio izložbu „Dobrovoljci srednjeg Banata u Prvom svetskom ratu”, u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, čija je autorka Vladislava Ignjatov, kustoskinja istoričarka u ovoj ustanovi. Izložba je otvorena 17. novembra.
– Izložba „Dobrovoljci srednjeg Banata u Prvom svetskom ratu” predstavlja doprinos Narodnog muzeja Zrenjanin kulturi sećanja i pamćenja na slavne i teške događaje iz Velikog rata, ali prevashodno sećanje na dobrovoljce, ljude koji su se u srpskoj vojsci našli po sopstvenom izboru iz patriotskih, rodoljubivih, nacionalnih pobuda – istakla je Vladislava Ignjatov. – Ova izložba je ujedno i podsećanja da su Srbi srednjeg Banata dali znatan doprinos pobedi srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nacionalnom oslobođenju, kao i u ujedinjenju srpskog naroda i stvaranju jugoslovenske države.
O dobrovoljcima srednjeg Banata u Prvom svetskom ratu nadahnuto je govorio dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturno nasleđe i recenzent kataloga za ovu izložbu, koji je i sam potomak dobrovoljca.
– Srpski dobrovoljci u Velikom ratu su Srbi državljani Austrougarske iz Banata, Bačke, Baranje, Srema,Bosne, Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Slavonije i Boke Kotorske koji su se u velikom evropskom ratu opredelili da se bore na strani Srbije, svoje otadžbine koju većina nikada pre toga nije ni videla – rekao je dr Micić.
– Svojim činom dobrovoljstva u srpskoj vojsci oni su u percepciji austrougarske države postali veleizdajnici, u slučaju zarobljavanja čekao ih je preki sud, njihove porodice bile su internirane u logore širom Austrougarske, a njihova imovina bila je konfiskovana. Oni su svojim aktom dobrovoljstva u srpskoj vojsci postajali ljudi unapred osuđeni na smrt. Njihova vojnička uloga u pobedi srpske vojske i stvaranju jugoslovenske države bila je velika. Oni su oktobra 1915. godine bili poslednji branioci Beograda, oni su septembra 1916. godine oslobodili Kajmakčalan. Posle okupacije Srbije 1915.godine oni su bili poslednja i jedina popuna srpske vojske. Svojim aktom dobrovoljstva iskazivali su volju krajeva iz kojih su potekli za ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom u jedan državni okvir, a činiocima jugoslovenske politike predstavljali su pokriće za proklamovanu ideju stvaranja jugoslovenske države.
U programu otvaranja izložbe su učestvovali učenici Muzičke škole „Josif Marinković”, iz klase Ane Aleksić Šajrer, Marija Aleksić, koja je otpevala pesmu „Tamo daleko” i Vladimir Jakšić, koji je otpevao pesmu „Kreće se lađa francuska”, uz klavirsku saradnju Marte Ronto, profesorke u ovoj Školi. Program je vodila Sanja Vrzić, zadužena za odnose s javnošću u zrenjaninskom Muzeju.
