(528) Javni dug –slika bolja od stvarnosti

Piše: dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Od početka godine naša valuta je ojačala prema evru za skoro pet odsto, a prema dolaru čak za približno 15 procenata. To, međutim, nije rezultat snaženja konkurentnosti domaće privrede i povećanja izvoza, već posledica restriktivnije monetarne politike. Otuda i imamo inflaciju (stopu rasta cena) ispod planiranog nivoa. U tom smislu, važno je znati da se jačanje domaće valute odigrava paralelno sa usporavanjem privrednog rasta u odnosu na prethodnu godinu, kao i sa rastom platno-bilansnog deficita (u prvoj polovini godine deficit je bio veći za preko 300 miliona evra u odnosu na isti period prethodne godine).
Jačanje domaće valute koje nije uzrokovano promenama u realnom sektoru privrede, odnosno rastom produktivnosti rada, rastom proizvodnje, povećanjem konkurentnosti i izvoza daje pogrešne signale tržišnim akterima. Pitanje je do kada će to trajati i kada će doći do slabljenja domaće valute i izazvati sasvim suprotne efekte.
Nivo deviznog kursa koji nije u potpunosti baziran na snazi domaće privrede i te kako je podložan promenama i oscilacijama, a to je ono što je najlošije za privredu i građane. Iako nekim tržišnim akterima odgovara jak, a drugima slab dinar, najbitnije je da devizni kurs bude stabilan i na što realnijem nivou, jer samo tada odslikava stvarnu snagu privrede i konkurentnost domaćih preduzeća na međunarodnom planu, te preduzećima šalje odgovarajuće cenovne signale.
Kada je dinar jači, plate radnika preračunate u evrima bivaju veće nego što su bile kada je dinar bio slabiji u odnosu na evro. Takođe, troškovi otplate kredita za preduzeća i građane koji imaju kredite indeksirane u evrima se smanjuju. Međutim, ovakva situacija ima i negativne efekte. Jaka domaća valuta ne pogoduje izvoznicima (njihova roba postaje skuplja na međunarodnom tržištu), ali zato odgovara uvoznicima (inostrana roba je jeftinija na domaćem tržištu). Sve to utiče na smanjenje izvoza i povećanje uvoza. Iako građani verovatno ne razmišljaju na taj način, krajnja posledica ovoga je smanjivanje proizvodnje i zaposlenosti u našoj zemlji, usled smanjene tražnje za domaćom robom. Jer, kada zbog jakog dinara proizvodi i usluge iz Srbije postanu relativno skupi u odnosu na one iz inostranstva, oni ne mogu da se prodaju.
Zbog „jakog dinara” i stanje javnog duga izgleda bolje nego što jeste. U periodu januar – jul 2017. javni dug je odista smanjen, ali treba znati da je u pitanju smanjenje obračunske prirode, tj. posledica je jačanja dinara u odnosu na evro i dolar. To što je udeo našeg javnog duga u BDP-u smanjeno sa 73 na 65 procenata isključivo je posledica toga što je najveći deo našeg javnog duga u stranim valutama – oko 41 odsto u evrima i oko 31 odsto u dolarima. Naš javni dug je u evrima i dolarima ostao isti, samo je smanjen kada se izrazi u dinarima. Kada je u pitanju javni dug, zaključujemo da veliki rizik u budućnosti predstavlja upravo promena deviznog kursa.

FacebookTwitter