JESENjE RADOVE U POLjU USPORILA KIŠA

Setva pšenice i u novembru

Prema podacima iz lokalnih uprava, Poljoprivredne stručne službe i Regionalne privredne komore, pšenica je u Srednjobanatskom okrugu do sada zasejana na manje od 10 hiljada hektara, što je oko 20 procenata uobičajenih površina. Ozimi ječam zasejan je na samo 680, a uljana repica na 1.350 hektara.
– Sa setvom završenom na petini planiranih površina, a devet dana pre kraja oktobra, ja i moje kolege nikako ne možemo biti zadovoljni – kaže mladi poljoprivrednik iz Zrenjanina Dragan Cvetkov i dodaje: – Koliko će biti odrađeno do kraja oktobra, u optimalnom roku, teško je reći. U ovakvim okolnostima stručnjaci ne savetuju ulazak u njive, kako se zemljište ne bi nabijalo ali i zbog opasnosti od loma i kvarova na mehanizaciji.
Osnovni razlog zbog kog nije dobro da se sa većim delom setve zađe u novembar jeste skraćivanja trajanja vegetacije. Sa slabijom kondicijom kojom usevi ulaze u zimu više je neizvesnosti u proleće. Ipak, stručnjaci poput dr Miroslava Maleševića, ne zagovaraju odustajanje od novembarske setve, pa i po cenu smanjivanja prinosa i problema u proleće.
Padavine proteklih dana usporile su vađenje šećerne repe koja je u srednjem Banatu posejana na približno 3.360 hektara. Prosečan prinos iznosi 45 tona po hektaru, a još nekoliko stotina hektara čeka bolje vreme da slatki koren bude izvađen.
– Velike kiše i vlaga smanjuju sadržaj šećera u repi – kaže Ilija Bijelić iz Poljoprivredne stručne službe i dodaje: – U septembru je palo tri puta više padavina od proseka, ovih dana je već postignut oktobarski prosek. Preti opasnost da nekim površinama repa ostane u zemlji ako ova situacija potraje.
Direktorka ZZ Lazarevo Valentina Ivanović seća se da je u ovom selu i okolini bilo mnogo jednostavnije baviti se proizvodnjom repe dok je radila zrenjaninska šećerana.
– Sada naši poljoprivrednici repu isporučuju fabrikama u Žablju, Senti i Kovačici. Problemi nastaju ukoliko nema mogućnosti da se repa odmah transportuje u fabriku. Šećerane svu odgovornost za prevoz i lagerovanje robe prebacuju na proizvođače, kada zbog vremenskih prilika ili zauzetosti fabrike, transport mora da se stopira – veli Ivanovićeva.
Sticajem okolnosti, jer zbog nedostatka obilaznice šleperi sa repom prolaze maltene kroz centar grada, Zrenjaninci imaju odličan uvid u stanje na tržištu slatkog korena. Kroz naš grad se, po svemu sudeći, ukrštaju putevi transporta ove industrijske biljke, a repa dotrajalim kamionima „šeta” s jednog na drugi kraj grada, zavisno od toga gde su je šećerane kupile. M.Sn. – M.B.

„TANKA” JESEN
Kukuruz je obran sa 65 hiljada hektara, što je 80 procenata zasejanih površina. Prosečan prinos je 5.100 kilograma po hektaru što je za skoro tri tone slabije od lanjskog. Suncokret je pokošen na svih 39.300 hektara, uz prosečan prinos od 2,6 tona po jedinici površine. To je za 900 kilograma po hektaru slabije od prošlogodišnjeg – najboljeg prinos svih vremena, a na nivou je prinosa od pre dve godine.

FacebookTwitter