JEZERO RUSANDA – MELENAČKI DRAGULj PRIRODE BEZ POMOĆI LjUDI, SUŠA JE OSTAVILA TEŽAK TRAG KOJI SE JOŠ VIDI

Pare za bunare baš kao bačene!

Vrelo julsko i avgustovsko sunce „ispilo” je i poslednju kap slane vode Rusande, tog dragulja prirode kod Melenaca. Seoski klinci umesto čamcima, ovih dana (kao i dva meseca unazad), špartaju biciklima. Vremenske prilike letos su baš okrenule leđa Rusandi. Poslednji ostatak Panonskog mora, na cedilu su ostavili i sami Melenčani, odnosno gradske i pokrajinske institucije zadužene za brigu o čovekovoj okolini, prepuštajući joj, kako vele, da se sama izbori sa klimatskim prilikama.

5 - 1 - rusanda BICIKLOM PO JEZERU

5 - 1 - rusanda dule adamov pokazuje u korov zarasle bunare

Svi kao da su zaboravili kako je ovde pre devet godina potrošeno šest miliona dinara (tada skoro 80 hiljada evra) kako bi se izbušili i opremili bunari iz kojih bi se, u situacijama kao što je bila ovog leta, Rusanda napajala vodom. Na to podseća Dule Adamov, predsednik Udruženja vinogradara i voćara „Peskara”. On objašnjava da je to učinjeno kako bi se sprečilo da vetar „mete” slanu prašinu sa isušenog dna i njome ugrožava zdravlje Melenčana, te „guši” sadnice i rod okolnih voćnjaka i vinograda. Ističe da je to i jedini način kako bi se ovde zadržale ptice kojima je jezero utočište i što je najvažnije – da se sačuva peloid – blato koje Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Rusanda” koristi u tretmanu pacijenata.
Međutim, poput svojih saradnika dr Vesne Kicošev i dr Slobodana Puzovića, dr Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, izričito je protiv ubacivanja slatke vode u slano jezero. Po njoj, to bi dovelo do suprotnog efekta od očekivanog.
– Imali bismo vodu, ali umesto blata koje se nalazi u podlozi, formiraće se mulj i doći će do raslanjivanja. Taj proces nije dobar i dovodi dugoročno, već kroz nekoliko godina, do gubitka vrsta koje zahtevaju slanu podlogu za život. Primer imamo na Paliću, koje je nekada bilo zaslanjeno, a sada svi znamo kakvi su tamo problemi – kaže dr Biljana Panjković, podsećajući kako je i pre desetak godina Zavod dao negativno mišljenje za ubacivanje slatke vode u Rusandu.
Dule Adamov veli da je ideja o dopunjavanju Rusande vodom iz bunara razmatrana pre 15 godina. Pošto je dobila zeleno svetlo stručnjaka, 2005. godine pristupilo se izradi projekta lociranja i bušenja bunara. U septembru 2008, a o tome su novine naširoko pisale, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i minerale, na čelu sa Radoslavom Strikovićem, donirao je Melencima šest miliona dinara – kako bi konačno završili pomenuti posao.
– Pa nije nam Sekretarijat tek tako prebacio tolike pare. Striković i njegovi saradnici sigurno su se vodili argumentima nauke. Sada se svi pozivaju na mišljenje dr Biljane Panjković i njenih saradnika, sede skrštenih ruku i mole Boga za pad temperature i padavine. Tako je najlakše – kaže Dule Adamov i pita po čemu se podzemne vode, a pre svega kiša i sneg, koji tokom većeg dela godine takođe napajaju Rusandu, razlikuju od tečnosti koja, po njemu, iz bunara treba da se upumpava u jezero.

  • A šta sada uraditi
    Radoslav Striković, ondašnji pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, a sada pokrajinski poslanik i potpredsednik vojvođanskih socijalista, izričit je u tvrdnji da je 2008. godine donacija Melencima opredeljena u skladu sa zakonom predviđenom procedurom.
    – Sećam se da se Zavod nije sa tim slagao, ali su Melenčani pribavili mišljenje stručnjaka koji su tvrdili suprotno. Moji saradnici sve su izvagali i uvažavajući kakvoću vode iz bunara u odnosu na onu iz podzemlja i kišnicu, odlučili da treba pomoći Rusandi, odnosno Melenčanima. Kako je i na šta Mesna zajednica potrošila novac namenjen bušenju bunara, to je pitanje na koje odgovor morate potražiti od nadležnih organa – kaže Striković i one koji zagovaraju prepuštanje Rusande ćudima prirode pita da li to važi i za ekstremne klimatske prilike kakve smo imali ovog leta…

 

Z.Dedić

 

FacebookTwitter