Dobro bi bilo da se akciza na gorivo bar prepolovi, ako već ne može da se smanji za 80 procenata kao u nekim zemljama! – kaže Slavko Vukov, ratar iz Zrenjanina
Agrarni budžet Srbije ove godine je 52,9 milijardi dinara od čega je za razne subvencije rezervisano 35,6 milijardi. Pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu plasiraće poljoprivrednicima u Vojvodini dodatnih 7,8 milijardi dinara – za 18,3 odsto više nego lane. Radi se o kreditnim linijama za koje zainteresovani već prikupljaju dokumentaciju, a ima i bespovratnih davanja.
ŠTA SE SUBVENCIONIŠE
Najveća pojedinačna grupa investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, zadruga i drugih oblika organizovanja je ste ona namenjena uzgajivačima voća, grožđa, povrća, cveća i gljiva – 130 miliona dinara, a povraćaj sredstava je 60 do 70 odsto. Novac za poboljšanje stočarske proizvodnje, odnosno produkcije mleka i mesa, iznosi 15 miliona dinara. Povraćaj je do 60 procenata – dva miliona u apsolutnom iznosu, odnosno 2,2 miliona za žene preduzetnike.
Za sufinansiranje nabavke priključne mehanizacije u organskoj proizvodnji namenjeno je 9 miliona dinara, sa mogućim povraćajem sredstava do 80 procenata. Za podršku podizanju novih i rekonstrukciju postojećih ribnjaka – veličine od jednog do 50 hektara – opredeljeno je 15 miliona dinara, kao učešće Pokrajine u visini do 70 odsto ukupne vrednost zemljanih radova. Rokovi za pojedine konkurse ističu u prvoj sedmici marta.
RATARIMA TREBA POMOĆ
Ipak, zemljoradnici nisu oduševljeni ni pokrajinskim, a ni državnim merama u agraru. Nezadovoljstvo iskazuju na tradicionalnim zimskim susretima koje organizuje Poljoprivredna stručna služba, a i na skupovima poput onog koji je u decembru organizovao „Zrenjaninski socijalni forum”.
– Sjajno je što država i Pokrajina podržavaju specijalizovanu proizvodnju kao što je vinarstvo ili organska proizvodnja, ali „kičma” poljoprivrede je zemljoradnja zasnovana na novim tehnikama, sortama i hibridima. A nje nema bez obilato subvencionisanog goriva. Dobro bi bilo da se akciza na gorivo bar prepolovi, ako već ne može da se smanji za 80 procenata kao u nekim zemljama! To bi nas rasteretilo utroška od oko 70 dinara po litru. Pre desetak godina bila nam je otpisivana polovina akcize i to na 60 litara goriva po hektaru zemlje za koju dokažemo da obrađujemo, a ne kao sada 20 hektara sa po 1.200 dinara po hektaru – kaže Slavko Vukov, ratar iz Zrenjanina.
On je dodao da je za vreme sankcija, kada je nafta dolazila ko zna kakvim kanalima, prolazio bolje.
– Znajući koliko su gorivo i ostali repromaterijali poskupeli, prinuđeni smo da štedimo na osnovnim stvarima, po cenu pada prinosa i proizvodnje i sve veće zavisnosti od ćudi vremena, koje nas je, srećom, jesenas kada je reč o kukuruzu – poslužilo. Izračunao sam da za 300 miliona litara dizela koje poljoprivreda Srbije godišnje potroši država kroz akcizu uzme oko 20 milijardi dinara, a to je više od trećine agrarnog budžeta – naglašava Vukov i dodaje da se od investicija u propulzivnije vidove agrara okoristi ima samo jadan do dva poljoprivrednika u svakom selu.
STATISTIKA GOVORI
Za povećanje subvencija „po hektaru” zalaže se i Dragan Kleut iz Stajićeva, predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata.
– Razvijene zemlje su shvatile težinu izazova izmene klime, a naša izgleda nije. Zemljoradnici, a i stočari masovno napuštaju posed. Kako stvari stoje, uskoro ćemo moliti strance, a i politički podobne i favorizovane naše ljude, da obrađuju našu zemlju. Greši se i u usmeravanju državnog novca: nije sve u voćarstvu koje se sada forsira – rekao bih stihijski i kumovski – nego u osnovnim ratarskim kulturama koje su baza prehrambene sigurnosti nacije i koje uvek nekom možete izvesti. Forsiranje stočara ne daje rezultate. Statistika je tu nemilosrdna. Ni izmenjena agrarna politika, gora od prethodne koja nije bila sjajna, nije podigla stočarstvo. A i kako bi, kada uvozimo zamrznuto meso koje je u hladnjacima bilo 12, a standard EU je šest meseci. Ispada da državnim subvencijama stimulišemo strane stočare. m – zaključuje Kleut. M. Stojin
