Kako banke formiraju visinu kamatne stope
Piše: dr Dejan Molnar, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nabavna cena novca za banke jeste kamatna stopa koju plaćaju onima koji njima pozajmljuju novac i ona se naziva pasivna kamatna stopa. Prodajna cena novca je kamatna stopa koju banke zaračunavaju onima kojima plasiraju kredite i naziva se aktivna kamatna stopa. Na razlici u ceni novca bankari ostvruju profit (doduše ima i drugih izvora zarade za bankare – provizije, naknade i sl).
Osnovni faktor za formiranje kamatne stope na kredite jeste „ulazna cena” novca, odnosno visina pasivne kamatne stope. Polazna osnova za ovo jeste nivo referentne kamatne stope, a to je ona kamatna stopa koju određuju centralne banke. Primera radi, za valutu evro referentnu kamatnu stopu formira Evropska centralna banka, a za dinar Narodna banka Srbije.
Drugi faktor je stopa obavezne rezerve banaka na plasmane (kredite/zajmove). U pitanju je jedan od klasičnih instrumenata monetarne politike, te njenu visinu propisuje centralna banka. Za svaku plasiranu novčanu jedinicu, poslovna banka kod centralne banke treba da položi određeni procenat te jedne novčane jedinice. Svrha stope obavezne rezerve, pored sigurnosti finansijskog sistema (povećanje rezervi u centralnoj banci) jeste i upravljanje kreditnom aktivnošću banaka. Što je stopa obavezne rezerve veća, to su više kamatne stope (krediti su skuplji), pa je kreditna aktivnost poslovnih banaka manja, i obrnuto. Na sredstva izdvojena kod NBS poslovne banke ne ostvaruju kamatu, što za banke znači propuštenu dobit (drugim rečima trošak). Iz ugla banaka to je „mrtav kapital” koji ne donosi nikakav prinos, pa banke zbog toga nastoje da od klijenata kojima plasiraju kredite nadomeste ovu propuštenu zaradu. Visina aktivne kamatne stope mora biti takva da obezbedi banci zaradu kao da je klijentu plasirala i ona sredstva koja su kod NBS u obliku obavezne rezerve. Tako, ako stopa obavezne rezerve iznosi 20 odsto, to znači da banci na raspolaganju ostaje 0,8 novčane jedinice čijim plasmanom može da pokrije svoj ulazni trošak 1 novčane jedinice. Trošak obavezne rezerve, dakle, plaćaju klijenti/korisnici kredita. Primera radi, ako banka plaća novac po kamatnoj stopi od 3 odsto, i ukoliko je stopa obavezne rezerve 20 odsto, banka novac mora prodavati po kamatnoj stopi od najmanje 3,75 odsto, kako bi pokrila svoje ulazne troškove novca.
Ovako izračunata kamatna stopa predstavlja tek osnov za „zidanje” konačne prodajne cene novca (aktivne kamatne stope). Treći faktor za kalkulaciju kamatne stope na kredite predstavlja rizik ulaganja u određenu zemlju (npr. kreditni rejting zemlje). Četvrto, banke kalkulišu i određeni procenat na osnovu procene rizičnosti plasmana konkretnom klijentu ili ciljnoj grupi klijenata (otuda mogućnost da različite grupe klijenata plaćaju različitu kamatnu stopu). Tek kao peti faktor visine aktivne kamatne stope se javlja profitna margina banke (tzv. kamatna marža).
