KAKO JE GRAĐEN SRPSKOCRNJANSKI KAŠTEL, KO JE SVE BIO GAZDA DVORCA I KAKVA JE SUDBINA PRELEPOG ZDANJA

Sređen i uglancan, postaje mamac za turiste

Vlada Republike Srbije je na junskoj sednici usvojila odluku kojom se za spomenik kulture proglašava dvorac Nojhauzen u Srpskoj Crnji, jedini na području Banata koji je podignut za vreme Drugog svetskog rata, a poslednji u nizu dvoraca izgrađenih u Vojvodini.
Zemljište na kojem se nalazi dvorac Kaštel bilo je u posedu grofa Čekonića oko 150 godina koji je svoj posed od 500 jutara najplodnije banatske zemlje izgubio na kocki 1934. godine. Njegova zemlja je kratko vreme pripadala zrenjaninskom lekaru Aleksandru Šajoviću, koji je bio Jevrejin, pa je uoči Drugog svetskog rata pobegao iz zemlje. Nakon toga posed je pripao nemačkom generalu Francu Nojhauzenu koji je Kaštel gradio od 1941. do 1943. godine.
11 - 1 B Kastel stepeniste i kamin

 

 

Glavni projekat i arhitektonsko rešenje uradio je arhitekta ruskog porekla, pukovnik Volođa Vasiljevič, koji je bio u zarobljeništvu. General Nojhauzen se nikada nije uselio u svoj letnjikovac. Posle rata dvorac Kaštel je imao više namena i nije korišćen na način adekvatan njegovom izgledu i kapacitetima. U kratkom periodu Kaštel je bio čak i skladište.

BOGATO I LUKSUZNO
– Dvorac je izgrađen u eklektičkom maniru sa elementima klasicizma i baroka. Pravougaone je osnove, ima suteren, prizemlje, sprat i potkrovlje. Ugrađeni su kvalitetni materijali – stepeništa su od ružičastog mermera, dekorativne ograde od kovanog gvožđa, stolarija je od hrastovine. Enterijer je skoro potpuno očuvan i luksuzno opremljen. U salonu prizemlja je kamin, drvena kasetirana tavanica, dvokrako hrastovo lučno stepenište sa ogradom od balustera, zatim mermerni pod u holovima i parket u salonima, vrata sa očuvanom bravarijom i vitraži u holu prvog sprata. Na terasama su postavljene dekorativne ograde od kovanog gvožđa, a posebno je raskošno izvedena ona u prizemlju. Na poljima ograde, u isprepletenim linijama, nalaze se predstave divljih životinja: zeca, fazana, jelena, divlje svinje i lovačkog psa. Ovi figuralni detalji, u stvari, otkrivaju prvobitnu zamisao naručioca i funkciju građevine – objašnjava konzervator Bojan Kojičić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu.
Novi sjaj dvorac dobija 2010. godine kada ga je, na period od deset godina, zakupio hrvatski preduzetnik i strastveni lovac Radovan Tumpa. On je u renoviranje i opremanje uložio oko 650.000 evra. Tumpa je planirao da od dvorca stvori luksuzni turističko–ugostiteljski i poslovni objekat. Od planova, očigledno, nije bilo ništa, pa je 2015. godine ugovor raskinut.

TUMPA PLANIRAO RAJ ZA LOVCE
– Početna ideja je bila da svoj hobi pretvorim u posao, jer sam strastveni lovac i imam mnogo prijatelja lovaca. Nedostajao nam je objekat u kome bismo imali kvalitetan smeštaj i odličnu hranu. Izbor je pao na srpskocrnjanski Kaštel koji se nalazi svega 100 metara od granice sa Evropskom unijom, na putuTemišvar. Zakupili smo ga sa namerom da napravimo luksuzni turističko-ugostiteljski i poslovni objekat. Tokom renoviranja Kaštel ni(je) pretrpeo suštinske promene. Spoljašnji izgled, boja fasade, zatvoreni kamin i drvene spiralne stepenice u unutrašnjosti dvorca su zadržale autentičan izgled, imajući u vidu da se radi o objektu koji je pod zaštitom države. Ostali segmenti unutrašnjeg dela Kaštela su malo izmenjeni sa ciljem da se stvori idealan prostora za odmor i uživanje – objašnjava Radovan Tumpa.
Rečju, cilj Kaštela (kome je novi vlasnik nadenuo ime „Banatera”) bio je da kombinacijom porodične atmosfere, vrhunske gastronomije i izuzetnog odabira pića u aristokratskom ambijentu privuče što više gostiju sklonih hedonizmu. Prvobitna ideja se u međuvremenu izjalovila, jer je lovaca sve manje, srazmerno stanju u društvu i teškoj ekonomskoj situaciji. Ali, osim lovaca, ciljna grupa novog vlasnika bili su i lokalno stanovništvo i poslovni ljudi iz bližeg i daljeg okruženja. Ipak, posle pet godina, Tumpa se povukao.

RUMNSKA FIRMA NOVI ZAKUPAC
– Sudbina ovog objekta je slika stanja u društvu u kome ogromnoj većini više nije bitan kvalitet nego cena. Postali smo sumnjivo jeftini za strance a bezobrazno skupi za domaće goste! Jeste da su ovde dolazili ekskluzivni gosti i lovna elita Srbije, Italije, i još nekih zemalja, ali nedovoljno često, pa je objekat vremenom postajao sve nerentabilniji. Uložio sam ogroman novac, ostao sam baz sredstava za prostu reprodukciju, a kamoli za promociju, reklamu i marketing. Jer, da se o ovom objektu i njegovim čarima znalo više – gostiju bi bilo, a gubici u poslovanju bi se pretvorili u profit. Ovako – nije bilo drugog izbora no povući se – objašnjava Tumpa, koji je dobio sudski spor sa opštinom Nova Crnja, vlasnikom dvorca, pa će mu uložen novac biti vraćen.
Pre dve godine, preduzeće „Varvaro” iz Temišvara – koje ima registrovanu firmu i u Novoj Crnji, i bavi se turizmom i ugostiteljstvom – zakupilo je Kaštel na javnom konkursu, po ceni 500 evra mesečno i u narednih 20 godina, korististiće ovaj dvorac. Za sada, posao im ne cveta, ali s obzirom da se dvorac se nalazi na samom graničnom prelazu sa Rumunijom, na pragu Evropske unije, pa čine velike napore da ga pretvore u respektabilan internacionalni ugostiteljsko-turističko-kulturni i profitni centar.

  • SPOJ TRADICIONALNOG I MODERNOG
    Dvorac se prostire na površini od 6 ari i 20 kvadratnih metara, ima i pomoćnu zgradu, ukupne površine 4,66 ara. Posle dugog perioda višenamenskog korišćenja, dvorac je 1981. godine pretvoren u motel sa restoranom i 16 soba za smeštaj 40 gostiju. Manje-više objekat je tavorio, čak i kada su zakupci bili privatnici.
    Kaštel „Banatera”, kome je vraćen prvobitni naziv „Nojhauzen” sada raspolaže sa 14 soba, od kojih je pet na prvom spratu, a devet u potkrovlju. Na prvom spratu je mala biblioteka, u prizemlju su banket i kamin sala koja je naziv dobila po otvorenom kaminu koji je zadržao autentičan izgled iz perioda gradnje objekta. Specijaliteti kuhinje Kaštela su i raznovrsna jela od divljači. U suterenu su VIP salon sa vinskim podrumom i autentičnim kaminom i mini spa centar koji ima finsku saunu za osam osoba, salu za masažu i nekoliko sprava za fitnes program. Kako bi i deca mogla da uživaju, deo parka opremljen je ljuljaškama, klackalicama, vozićima i bezbednim, ograđenim prostorom za igru.

 

TEKST I SNIMCI: DRAGAN PEJIĆ

FacebookTwitter