KAKVA JE BUDUĆNOST SELA: BROJ ROĐENIH I UMRLIH U NASELjENIM MESTIMA ZABRINjAVAJUĆI DECE JE SVE MANJE, LJUDI ODLAZE

Najugroženiji Taraš, Lukino Selo i Jankov Most

U odnosu na broj učenika upisanih u osnovne škole na teritoriji Grada Zrenjanina u školskoj godini 2008/2009, sada imamo 5.000 školaraca manje. U naseljenim mestima bilans je gori i mortalitet je veći od nataliteta.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, na teritoriji Grada Zrenjanina živi 123.360 ljudi. To znači da u Zrenjaninu i okolnim selima sada živi 8.689 ljudi manje u odnosu na 2002. godinu, kada je popisano 132.051 stanovnika. A na izmaku 20. veka (popis iz 1991. godine) broj žitelja na ovom prostoru premašivao je 134.000…
Iz podataka kojima raspolažu seoske mesne zajednice, vidi se da je 2015. godine u 21 naseljenom mestu umrlo 769 ljudi, a rođeno je 347 beba. Prošle godine rođeno je, međutim, nešto više beba (365), a manje ljudi je umrlo (714), dok je u prva tri meseca tekuće godine rođeno 111 mališana. Ipak, umrlo je više nego duplo ljudi – 264.

SAMO JEDNA BEBA
Prema brojkama kojima raspolaže Siniša Stojanović iz Lukićeva, šef Odseka za mesne kancelarije Gradske uprave Zrenjanin, u kritičnoj zoni u pogledu nataliteta nalaze se Jankov Most, Taraš, Mihajlovo. U Jankovom Mostu je 2015. godine rođeno samo jedno dete, kao i u prva tri meseca ove godine, dok je prošle godine to naselje dobilo tri bebe. U Mihajlovu, primera radi, do kraja marta tekuće godine nije rođeno nijedno dete, dok su tri bebe rođene u tom selu 2016. Četiri bebe rođene su u Mihajlovu 2015. S druge strane, najveći broj umrlih je u Melencima, Elemiru i Perlezu, ali u tim selima je i najveći broj novorođenčadi u poslednje tri godine.
Ovi podaci se slažu sa podacima Školske uprave Zrenjanin: u osnovne škole na teritoriji Grada u školskoj godini 2008/2009. upisano je 53.453 učenika. Naredne godine taj broj je smanjen na 52.456, da bi se školske godine 2010/2011. u osnovne škole upisalo 51.983 đaka. Njihov broj se smanjivao i 2011/2012, kada je u klupe selo 51.463 dece, zatim 2012/2013. (51.092), 2013/2014. je u osnovnim školama u gradu i selima bilo 50.185 školaraca. Već naredne godine (2014/2015) osnovno znanje je u obrazovnim ustanovama sticalo njih 49.442. Razlika u broju učenika za tih osam godina je minus 5.070. Takav pad uslovljen je manjim brojem rođene dece, ali i odlaskom porodica iz sela u gradove, u potrazi za boljim poslovnim i životnim uslovima.

ODLAZE IZ SELA
– Mnogo ljudi odlazi i iz Lukićeva, i to je veoma primetno u poslednjih nekoliko godina. Kuće kupuju uglavnom Romi. Nismo stigli do toga da kuće dajemo skoro besplatno, još se drže cene. Nedavno je jedna prodata za oko 5.000 evra – rekla je Tanja Lukić, sekretar Mesne zajednice Lukićevo.
Iako je manje mesto, kuće u Lukinom Selu su malo skuplje, ali prema rečima predsednika Saveta MZ Lukino Selo Zoltana Huste, tamošnji stanovnici više zadržavaju kuće u selu, nego što ih prodaju.
Veliki problem u selima imaju i poslodavci. O tome je list „Zrenjanin” pisao ranije, a Steva Kočalka, vlasnik diskonta pića „Valor”, jedan je od onih koji muku muče sa radnom snagom u manjim mestima.
– Do devedesetih godina je natalitet na selima bio koliko-toliko pozitivan. Ali tada su već mladi ljudi, i sam sam tada bio među njima, odlazili u velike gradove na školovanje i tamo ostajali. Opcije za život i rad su već tada bile u gradu bolje nego na selima. Sada se sve manje dece rađa u ruralnim delovima, i uskoro će samo stari ljudi biti na selima. U poslednjih nekoliko godina se ljudi opredeljuju da idu odmah u inostranstvo – ocenio je Kočalka, inače predsednik Zrenjaninskog poslovnog kruga (ZREPOK). Njegov zaključak je pesimističan, on smatra da je danas već kasno za traženje rešenja.
Sistem je glavni problem
Radislav Žarkov: Zašto imamo još veliki broj poslodavaca koji daju minimalnu platu, a doprinose uplaćuju posle tužbe? Zašto po ugostiteljskim objektima ima puno neprijavljenih radnika? Zašto se pojedinim poslodavcima gleda kroz prste?
Mirjana Nenadić: Nema za veće plate radnika, kažu poslodavci, a u međuvremenu se šire kao oktopod po celoj Srbiji i enormno bogate i dobijaju nova imena: tajkuni…Ali vođe u ovoj Stradiji nije za to briga već 30 godina, pa je logičan korak otići.
Stefan Čalić: Tek će da bude nestašica radnika, uvozićemo ih mi i te kako, ukoliko se ne povećaju plate i, još bitnije, uslovi rada.
Igor Ratković: Svi problem vide u preduzetnicima tj. poslodavcima. Možda da pomislite da oni ne mogu da plate više. Da se upoznate koliko od te zarađene plate uzme država. Tu su svi u zabludi. Nije plata onoliko koliko si dobio, nego onoliko koliko je izdvojeno za tebe. Koliko od toga pripada državi, a koliko radniku, to je bitno pitanje. I siguran sam da bi svaki normalan poslodavac želeo da mu radnici žive lepo i da su zadovoljni poslom.

Suzana Kokavski

 

 

FacebookTwitter