KATARINA RADAČIĆ, PSIHOLOG: KAKO VASPITAVAMO NOVE NARAŠTAJE U MODERNOM DOBU

Učimo decu da pobeđuju grubošću

 

Vršnjačko nasilje je u velikom porastu u poslednjih 13 godina koliko radim u Savetovalištu. Na to utiče celokupna situacija u kojoj živimo. Država nam je u tranziciji, nestabilna je materijalna situacija, razvodi su u porastu. Mogu da zaključim da, pošto imam mnogo dece pacijenata od dve do 18 godina, sve potiče iz porodice, a čim je društvo u disfunkciji, onda je i porodica takva – objašnjava psiholog iz Razvojnog savetovališta Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov” Katarina Radačić.

Nesvesne greške
Ona navodi da roditelji nesvesno prave grešku sa svojom decom: psihološki ih zanemaruju u svoj toj trci da se zaradi za preživljavanje.
– Svima je najbitnije da deca budu obučena i nahranjena. Zato više nemaju vremena da se bave vaspitanjem, a to je veoma važno. Najčešće zbog toga deca postaju agresivna prema drugoj deci – komentariše doktorka.
Prema njenim rečima, moderno doba i vreme koje nameće „sistem preživljavanja” roditelje deli na dve grupe. U prvoj su roditelji koji svoju decu vaspitavaju da budu borbena, a u drugoj oni koji uče svoju decu da budu fina i da se ne tuku.
– Onda mnogi iz druge grupe dolaze do pitanja o tome kako će se to dete izboriti za sebe kada ih druga deca zlostavljaju fizički i/ili psihički. Onda prelaze na drugačije vaspitanje: uče decu da uzvrate, da se „ne daju”, jer se pokazalo da se ne isplati biti dobar, da pobeđuju grubi. Uče ih tako jer gledaju kako odrastaju ljudi u njihovoj okolini – napominje psihološkinja i dodaje da to ne znači da su roditelji loši, nego da je društvo u lošem stanju.

Deca prepuštena negativnim uticajima
Ipak, obe kategorije dece su prepuštene ulici, kompjuterima, medijima.
– Vreme na računaru proizvodi određeno ponašanje, kao što je popuštanje u školi. Pritom, kompjuter pokreće naše ubrzane misaone procese, a to su i agresivni misaoni procesi. Ti procesi su povezani sa adrenalinom, a to je hormon agresije. Kao ljudska bića imamo mogućnost da reagujemo brzo, ali u situacijama kada smo u opasnosti. Kada se to radi u virtuelnom svetu, dovodi do velikog broja ubrzanih procesa na uštrb sporih misaonih procesa koji su nam potrebniji. Da bi se nešto naučilo, mora se sporo misliti. Da bismo se saosećali sa drugom osobom potrebni su nam spori misaoni procesi. Roditelju je možda super kada se dete zabavlja na računaru, jer nema vremena za njega kada se vrati s posla. Ali deca se danas nalaze u određeno vreme na mreži kada jedan drugome predaju određeno oružje na igrici – priča o iskustvima sa decom osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Njen savet je da se školarcima ograniči vreme provedeno na računaru.

Ograničenja su neophodna
Iako svesna da je to teško, tvrdi da drugog načina nema osim da se roditelji više angažuju.
– Svakom roditelju govorim da pusti kuvanje, spremanje, posao po kući, da se posvete detetu. Ono mora znati da je voljeno, jer deca koja ne znaju kako da se ponašaju, ponašaju se grubo na prvu loptu. Mora roditelj promeniti svoj nastup – kaže Radačićeva.
Ona, smatra, da su oni koji imaju pomoć baka i deka u još gorem položaju od onih koji sami vaspitavaju svoje klince, jer ih bake i deke razmaze.
– Oni se bave detetom, ali u našem vremenu, pre 20-30 godina, to nije bilo tako tragično. Poklanjali su nam pažnju, bili smo malo razmaženi ali znalo se šta se sme a šta ne. Danas se majka i otac ne bave psihološkim potrebama deteta, što znači da ono nema pažnju ni toplinu, a kod babe i dede mogu da rade šta hoće, i to je opasna kombinacija. Sve to zajedno vodi u delikvenciju – upozorava ona.

Retki su seksualni zlostavljači među decom
Psihološkinja Katarina Radačić napominje da su izuzetno retki slučajevi konkretnog seksualnog zlostavljanja među vršnjacima. Više te vrste nasilja ima u porodicama sa više dece ili gde je manja razlika u godina između dece.
– Seksualno zlostavljanje je jedan oblik psihopatije koja je prikrivena. U 90 odsto svoje ličnosti osoba može da bude socijalizovana, da se ponaša normalno, ali tih 10 odsto tinja u njoj ili njemu, češće u njemu. Javlja se bez obzira na obrazovni profil stanovništva i ne bira ni socijalne nivoe. Ali, ponavljam, govorimo o odraslim osobama, ne o deci – napominje Radačićeva.
Suzana Kokavski

 

 

 

 

Suzana Kokavski

FacebookTwitter