Kibicovanje, zaljubljivanje i „teranje kera”

U ZRENjANINSKOM NARODNOM MUZEJU DOČARAN BANATSKI ROGALj NA KOME SU SE NEKADA MLADI U SELIMA DRUŽILI, PEVALI, IGRALI
Ajmo babo u Žabalj, pa uveče na rogalj… „Ajd’ na rogalj momče, tamo je devojče” – peva se i danas u Banatu, kao što se pevalo nekada. Samo što više nema roglja po selima, a bogami ni korzoa po gradovima. A kako je nekada bilo na roglju, ne samo u Žablju, već i u Melencima, Mokrinu, Sefkerinu, dočarali su nedavno u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, pesmom i igrom, članovi Kulturno umetničkog društva „Pionir” – Ženska izvorna pevačka grupa i solista Jelena Jankov, KUD „Svetozar Marković”, Izvorna ženska pevačka grupa „Seferini”, gajdaš Vanja Ilijev, specijalne gošće članice „Gradnuličkih bisera”. O roglju je pričao muzejski savetnik Midrag Cvetić.
– Priča kaže da se rogalj odnosi na ugao, „ćošak” dva tipično banatska šora (kako se to po starinski kaže) gde se najčešće okupljala seoska omladina u večernjim časovima – kaže Branka Babić. Ova reč se koristila i za skupove te vrste koji su se održavali na bilo kom mestu u ulici, na klupi ispred kuće, u voćnjaku i šljiviku, ulaznim vratima, ili kod dvorišne kapije…
Reči tradicionalnog banatskog bećarca, na najlepši način oslikavaju dogodovštine jednog vremena – govore o tome kako su se mladi upoznavali, zabavljali i družili i „terali kera”…
U prvi sumrak devojke se okupljaju i otvaraju rogalj pesmama o momcima, udaji, ženidbi. Kad namire marvu kod kuće, evo i momaka, dolaze devojkama. Na roglju se pevalo, igralo, pričalo, tamo se momci i devojke „kibicovali”, upoznavali, zbližavali, družili, zaljubljivali.
„Tri metera somota, zar te nije sramota što ti ljubiš mladog momka matora djevojka”, „Široka je avlija, mati viče Marija, a Marija na Dunavcu, ljulja se u čamcu” i „Četir konja debela”, i „Dođi lolo”, pa „Da je višnja k’o trešnja”, „Zeleni se livada”, „Ranila Milka slavuja, „U bašti sazreli orasi”, „Gine, vene srce u meneka”, „Cipelice od kože”, „Paorsko kolo”, „Zaplet”, „Gajdaško kolo”… I neki ljubavni, tanani stih našeg Đure Jakšića, i neki snažni, antiratni stih našeg Miloša Crnjanskog… I tako, korak po korak, pesma, po pesma…
– Organizujući Banatsko veče – Rogalj u Muzeju želeli smo da sve zainteresovane, a pokazalo se da ih je mnogo, da provedemo kroz vreme, vratimo ih u stari, dobroćudni Banat, tačnije tipično banatsko selo, u kojem je rogalj, bio korzo, kafić, diskoteka – kaže Branka Babić, kustos zrenjaninskog Muzeja, autorka programa. – Ovom specifičnom i autentičnom prezentacijom obuhvatili smo period prve polovine dvadesetog veka, mada je rogalj, naravno, postojao i ranije. Projekat je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje.
Predstavljeni su i ponuđeni publici banatski specijaliteti koje su pripremile vredne žene „Gradnuličkih bisera” i naše sugrađanke Olgica Stanimirov i Biserka Bojanić.
Na trpezi su bili štrudle sa makom, sirom, orasima i višnjama, krofne, šmarne – carske mrvice, tašci – testo sa pekmezom, šufnudle – valjušci od krompira, gomboce, grenadirmar – nasuvo sa krompirom… Boško Kojčić, prijatelj Muzeja iz Orlovata, doneo je svoja čuvena vina „Banatski kicoš” i „Banatsku frajlu”, orlovatski muskat, roze, rakiju dudovaču…

Branka Jajić

FacebookTwitter