Mediji se ovih dana utrkuju da nas (dez)informišu o navodnim pregovorima koji se vode između Grada Zrenjanina, Vlade Srbije i nekih lica koja su obećala sugrađanima ispravnu česmovaču. Bitno je istaći da po pitanju fabrike vode ne postoji nikakav investitor, iako nadležni uporno koriste taj termin. Naime, JKP „Vodovod i kanalizacija“ je bio raspisao javnu nabavku usluge prečišćavanja vode, pa se samim tim na istu (po)javio ponuđač usluge, a ne ulagač.
Vredno pomena je i pojmovno određenje reči investitor. U pitanju je lice sa raspoloživim sredstvima (novčanim ili nekim drugim) koje je spremno da ih uloži, kako bi, uz određeni rizik, ostvarivalo prinos. Iz novinskih napisa može se zaključiti da ponuđač usluge prečišćavanja vode ne raspolaže svojim već, pre svega, tuđim novcem. Posledično, poslovna banka koja mu je odobrila pozajmicu, treba da preuzme nekretnine i/ili pokretne stvari, ukoliko primalac kredita nije uredno ispunjavao obavezu.
Poslovni odnos tzv. investitora i banke ne treba da interesuje ni čitaoce lista „Zrenjanin“, niti Vladu Srbije, kao ni njihov promašeni poslovni poduhvat. U fokusu lokalne samouprave trebalo bi da bude pokretanje postupka za naknadu štete protiv lica koja su doprinela da, uprkos uspešno sprovedenoj javnoj nabavci, ne poteče zdravstveno bezbedna voda za piće. Ista skupina ljudi treba da uplati u korist budžeta i sve troškove koje je Grad imao prema republičkoj agenciji AOFI, kojoj je plaćao na ime garancija koje su date ulagaču bez para.
