Ko (ni)je bio uz „Proleter”

Piše: Dalibor Bubnjević

“Nakon decenije, „Proleter“ će ponovo igrati u najvišem nivou nacionalnog rukometnog takmičenja! Da je neko pitao igrače na početku sezone da li očekuju takav ishod, malo ko od njih bi se kladio na navedenu opciju. To ne znači da je reč o mladim ljudima koji gaje pesimizam, već se pre radi o obazrivom i objektivnom pristupu projekcijama. Prethodnih nedelja skoro da niko nije bio uz „Proleter“! Ako izuzmemo predsednika Kluba (Dragana Božjaka) i Sinišu Vukića, svi su bili pesimisti. Smatrali su da je „brod počeo da tone“ i da bi bilo dobro napustiti ga, čim pre. Neki su koristili vreme bežanije kako bi optužuli prethodno rukovodstvo i/ili trenera za neuspeh.Kako to obično biva, život piše najbolje romane! Igrači „Proletera“ u poslednjih nekoliko kola demonstrirali su fizičku i mentalnu superiornost. Defetizam koji je zahvatio Upravu, za njih je, očito, bio motiv više. Posvećenim radom, verom u sebe, postigli su ono što je za mnoge bio nedosanjani san – plasman u Super ligu. „Proleter“ je (ne)tipičan banatski sportski kolektiv! Poput Feniksa digao se iz pepela… Kada je prvo mesto u ligi bilo izvesno, situacija se promenila u njihovom neposrednom okruženju. Mnogi su pokušali da ih osvetli sjaj šampionskog pehara. Međutim, zaboravili su jednu bitnu činjenicu! Svetlost nije saveznik loših ljudi, jer im ona njihov lik i dušu čini vidljivim. To je prizor koji izaziva zebnju, budući da se u njemu ocrtavaju podmuklost i prostota…