Prolazi vreme, i pred našim očima niče neki novi Zrenjanin. Nestaju stare, takozvane švapske kuće, pregazilo ih je vreme. Niču na sve strane višespratnice. Verovatno kao što su ranije, iz doba koje ne pamtimo, zidane stambene zgrade, na ledinama, ili na placevima porušenih starih kuća…
Ali, na uglu Jug Bogdanove i Koče Kolarova, uporno, vremenu i kojekavim drugim promenama, odoleva kafana, nekada birc „Kod Šante”, sada „Šanta pab”. Jer, koliko god se neko trudio da kafani promeni ime, i mlađi, i stariji Zrenjaninci, posebno stanovnici ovog kraja, govorili su da idu kod „Šante”.
Zahvaljujući mladom istoričaru dr Filipu Krčmaru, kolegi Slobodanu Pašiću, portalu „Istorija Bečkereka, Petrovgrada, Zrenjanina”, ne samo zaljubljenicimima u istoriju grada i arhivskim pretraživačima već i nama, običnim čitaocima, otvorio se jedan novi svet koji je ispisivao Milan Rošulj Šanta (1884 – 1965). Sa suprugom Draginjom (baba Dragom), Šanta je imao sina Slobodana i kći Vidu.
Birc je nastao između dva rata. I, kako navodi u svom tekstu iz 2013. godine Sloba Pašić, oslanjajući se na istraživanja Filipa Krčmara, tokom rata u ovoj kafanici događalo se skoro isto ono što smo gledali u kultnoj seriji „Alo, alo”. Jer, dok su nemački vojnici u kafani ispijali rakiju – šnaps, ili šta god, na tavanu je Milan Rošulj krio ilegalca, partizana, pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta.
Ali, kako to u životu biva, prođe rat, dođe nova vlast i gospodinu Šanti (kažu da je nadimak dobio jer se pri hodu oslanjao na palicu), okače oslobodioci oko vrata onu sramnu tablu kao ratnom profiteru. Morao je tako ponižen, da prođe kroz centar i javi se u gradsku kuću. Mogu da zamislim koliko je to bilo strašno, ponižavajuće, ali i sa koliko je dostojanstva Milan Rošulj prolazio kroz svoj grad koji ga je ovako žigosao.
Na sreću, spasao ga je pripadnik pokreta koga je Šanta sačuvao od sigurne smrti… I mislim, koliko je tako divnih, skromnih ljudi stradalo bez krivice. Ali, to je neka druga tema.
Kafana „Šanta” je menjala vlasnike, jedno vreme se zvala i „Romansa”, a posle toga su joj vlasnici davali originalno ime, malo izmenjeno – da li je birc, pab – nije važno, promenili se gosti, muzika… Važno je da ne zaboravimo da je u ovom gradu živeo jedan od imućnijih ugostitelja, humanista, Milan Rošulj Šanta. Počiva mirno u porodičnoj grobnici na Tomaševačkom groblju.
