Koliko nas košta „Drekslmajer”
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju se odvijao u dve faze. Tokom prve faze, koja je trajala otprilike do 2006. godine, većina SDI projekata su imali za cilj osvajanje domaćeg tržišta putem privatizacija postojećih preduzeća, te su investitori pretežno ulagali u sektore bankarstva i osiguranja, maloprodaje, nekretnina, prerade i distribucije derivata nafte i gasa, telekomunikacija i sl. Druga faza (nakon 2006. godine) se karakteriše intenzivnim privlačenjem novih grinfild investicionih projekata (od temelja). Fokus je pomeren na izvozno orijentisanu prerađivački segment privrede, pa se najviše ulagalo u automobilsku i prehrambenu industriju, zatim elektro, industriju obrade metala i proizvodnju mašina i opreme, te industriju tekstila, kože i obuće itd. Prelazak iz prve u drugu fazu naročito je podstaknut primenom modela privlačenja stranih investitora pomoću direktnih finansijskih podsticaja. Naime, Uredbom Vlade Republike Srbije o uslovima i načinu privlačenja direktnih ulaganja iz 2006. godine predviđeno je da država investitorima isplaćuje subvencije po svakom novootvorenom radnom mestu.
Iako se godinama unazad u naučnoj i stručnoj javnosti vodi polemika o opravdanosti primene ovakvog modela, on je opstao do dan-danas. Od 2006. godine je realizovano više od 340 ovakvih investicionih projekata. Okvirna ukupna vrednost tih ulaganja je oko 3,8 milijardi evra i na ovaj način je ugovoreno 93 hiljade novih radnih mesta. Prosečna vrednost jednog investicionog projekta je oko 11 miliona evra, dok je prosečan broj novozaposlenih radnika po jednoj fabrici 270. Iz državnog budžeta je za ove svrhe ukupno opredeljeno i/ili isplaćeno oko 750 miliona evra, što navodi na zaključak da je za otvaranje jednog novog radnog mesta u proseku izdvajano oko 8.000 evra subvencija (novca naših poreskih obveznika).
Pomoću ove strategije Zrenjanin je u proteklom periodu (2006-2019) privukao devet projekata SDI, ukupne vrednosti od oko 85 miliona evra (ne računajući najavljeno ulaganje „Linglonga” od čak 800 miliona evra). Za ove svrhe iz budžeta je opredeljeno i/ili isplaćeno oko 9,2 miliona evra subvencija, a u tim pogonima je otvoreno oko 1.800 novih radnih mesta. Sledi da je jedno novo radno mesto u Zrenjaninu, otvoreno na način kako je predviđeno ovakvom strategijom privlačenja SDI (pomoću direktnih subvencija), u proseku poreske obveznike koštalo oko 5.000 evra.
U ove prosečne vrednosti uklapa se i podsticajna šema koju je koristio nemački „Drekslmajer”. Naime, u jednom periodu svog investicionog ciklusa, ova kompanija je od države koristila paket finansijske podrške u iznosu od oko 4 miliona evra za zapošljavanje 800 novih radnika (5.000 evra po jednom novom radnom mestu).
Tada predviđena ukupna vrednost ulaganja ove kompanije bila je oko 6 miliona evra. Ako se pogledaju podaci dostupni na sajtu Agencije za privredne registre, može se utvrditi da je vrednost upisanog i uplaćenog osnovnog kapitala „Drekslmajera” oko 603,5 miliona dinara, odnosno oko 5,1 milion evra (to se vidi i iz bilansa stanja ove kompanije na dan 31.12.2018.). Postavlja se pitanje da li je najveći deo početnog ulaganja i vrednosti osnovnog kapitala finansiran novcem poreskih obveznika Srbije?
