Proteklih dana smo bili svedoci iznenadnih smrti naših sugrađana! Najpre je, nezvanično se može čuti, život izgubio radnik u jednoj stranoj kompaniji. I pored višednevnog nastojanja novinara lista „Zrenjanin“ da saznaju o čemu je reč, u tome nisu uspeli. Da nije bilo objavljene čitulje, o upokojenom ne bi bilo ni reči. Zanimljivo je da su nadležni državni organi ostali nemi po ovom pitanju. Pritom, u slučaju nedavnih nesrećnih okolnosti na poslu, bili smo svedoci privođenja i teatralnih saopštenja za javnost.
Potom su usledili dramatični vikend i još tragičniji početak radne nedelje. Pojedini mediji su objavili da je mlada osoba smrtno stradala skočivši sa mosta u jezero kod „Žitoprodukta“. Ženska osoba slične starosne dobi skončala je život padom sa devetospratnice u Maloj Americi. Slično je završio i jedan stariji sugrađanin. Ni na Peskari nije bilo bolje, jedna osoba je umrla na plaži.
Smrt je sastavni deo života, baš kao i rađanje. Međutim, nejasno je kada smo postali tako neemocionalna bića, budući da smo prestali da iskazujemo empatiju u trenucima najvećeg bola za naše bližnje. Ćutanje zvaničnika o nesrećnim događajima i svođenje priče o žrtvama na nivo trača, ne vodi nikuda. Pravo je vreme da se zapitamo, koliko vredi ljudski život!
