Korupcija U Srbiji kao i 2012.
dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Globalna koalicija za borbu protiv korupcije „Transparency International” od 2012. godine prati i objavljuje podatke o stepenu korupcije. Nivo korupcije se meri pomoću Indeksa percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index – CPI). Pomenuti indeks agregira podatke i informacije iz brojnih izvora kojima se izražava percepcija poslovnih ljudi i stručnjaka o tome koliki je stepen korupcije u javnom sektoru u konkretnoj zemlji. Indeks percepcije korupcije može uzeti vrednost od 0 (stanje potpune korupcije) do 100 (potpuno odsustvo korupcije). Dakle, što je niža vrednost ovog indeksa, to je situacija po pitanju korupcije u zemlji lošija.
Prema najnovijem Izveštaju o korupciji za 2018. godinu, Srbija se nalazi na 87. mestu (od 180 zemalja), sa vrednošću indeksa od „samo” 39 (prosek zemalja EU-28 je 65). Prethodne godine naša zemlja je imala vrednost indeksa 41 i bila je na 77. mestu. Sa indeksom 39 Srbija se ove godine vratila na stanje iz 2012. godine, kada je takođe imala vrednost ovog indeksa od 39, što je i naša najniža vrednost u periodu 2012-18. godina.
Korupcija podriva demokratske institucije i procese, a slabe institucije najbolji su teren za još veći nivo korupcije. Ona krije i osnovne razloge zbog kojih privatni sektor (posebno domaći) u našoj zemlji nedovoljno investira i zbog čega je u Srbiji privredni rast sporiji nego u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE). Korupcija negativno utiče na privredni rast i nacionalno bogatstvo. U socijalnom smislu, ona urušava poverenje ljudi u politički sistem i institucije, a takva društva postaju plodno tlo za još veći nivo korupcije.
Srbija je u periodu 2014-2018. godina ostvarila daleko slabije rezultate na planu privrednog rasta nego zemlje CIE. Prosek (aritmetička sredina) ostvarenih godišnjih stopa rasta BDP-a u navedenom intervalu za našu zemlju iznosi 2%, dok takav prosek za zemlje CIE iznosi čak 3,74%. Stopa rasta BDP-a zemalja Centralne i Istočne Evrope je bila gotovo duplo veća od one koju je ostvarila Srbija! Mišljenja smo da su među glavnim razlozima zaostajanja privrede Srbije za okruženjem slabe institucije, nizak kvalitet kao i opšteprisutna praksa nepoštovanja propisa, zatim odsustvo odgovarajuće borbe protiv korupcije, nedovoljna politička stabilnost i dr. Privatni sektor, kao najvažnija poluga ekonomskog rasta, će investirati više samo ukoliko dođe do poboljšanja poslovnog/investicionog ambijenta,
a to konkretno znači napredak u
domenu vladavine prava i zakona, smanjenje korupcije, povećanje efikasnosti sudstva i državne administracije i dr.
Ovaj stav svakako potvrđuje činjenica da je u istom periodu (2014-18) prosečna vrednost Indeksa percepcije korupcije za Srbiju bila 40,6, a za region CIE 50,5. Dakle, manje korupcije očito donosi „više” privrednog rasta.
