KULTURA SEĆANJA – BELI RUSI SU U BANATU OSTAVILI ZNAČAJAN TRAG, PODATKE JE PRIKUPIO ISTORIČAR SRĐAN PRILJEVA

Vrangelovi saputnici postaše naši sugrađani

Serija „Senke nad Balkanom”, koja je jednim delom snimljena i u našem gradu, iz nedelje u nedelju obara rekorde gledanosti, a njen prvi serijal dobija svoj epilog. Ne samo što je privukla ogroman broj gledalaca, koji sa ushićenjem iščekuju novu epizodu, već je izazvala i mnogobrojne kontroverze, polemike i komentare na račun istorijskih ličnosti koje u njoj susrećemo.
„Senka” koja se izdvojila još u prvoj epizodi je „crni baron”, vođa belih Rusa, kozaka, emigranata i izbeglica koje su napustile svoju zemlju i došle u kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Nosio je sa sobom blago Romanovih i titulu generala, a zvao se Petar Nikolajevič Vrangel.
Inspirisan ovom temom, naš sugrađanin, istoričar u Narodnom muzeju u Zrenjaninu, Srđan Priljeva održao je u Kulturnom centru tribinu na temu „Rusi u Velikom Bečkereku – Petrovgradu” i približio je zainteresovanoj publici.
Migracije ruskog stanovništva izazvale su društveno političke okolnosti, tačnije, smene na vlasti koje su usledile nakon krvave Oktobarske revolucije 1917. godine. Zemlju su napuštali belogardejci, ali ne samo oni, već i civili, pristalice starog, carskog režima.
– Prve izbeglice koje dolaze u Zrenjanin, tadašnji Veliki Bečkerek, stižu već 1919. godine, i to u grupi od oko trideset Rusa, koji su mahom bili smešteni u Elemiru i Srpskom Itebeju, a tek 1920. vlasti ih prebacuju u grad. Ruska zajednica koja se formirala u Zrenjaninu, 1921. broji oko 250 duša. U periodu od 1930-1931. Ruska pravoslavna opština, prema arhivskoj građi koja nam je dostupna, brojala je oko 586 članova – navodi istoričar Priljeva.
Interesantan je, i izuzetno zanimljiv, obrazovni profil same te topulacije koja je imala visoku i višu stručnu spremu. U ondašnji Bečkerek 1919. došla je skupina od oko 120, a u Banat oko 200 ljudi sa visokim obrazovanjem, što je veoma značajno, uzevši u obzir koliko smo tada uopšte imali ljudi sa fakultetskom diplomom. Zato i ne čudi zašto su upravo Rusi ostavili dubokog traga na našu kulturu, umetnost, arhitekturu, zdravstvo, školstvo, nauku, i druge segmente svakodnevnog života, postavši i članovi Srpske kraljevske akademije (SKA) i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Prema Priljevinim rečima, jedan jako interesantan podatak vezen je za 1921. godinu, a odnosi se na popis stanovništva u našem gradu koji je tada brojao 27.500 stanovnika, gde se nijedan građanin nije izjasnio kao priradnik ruske etničke zajednice, što znači da te godine niko od Rusa nije primio državljanstvo kraljevine SHS. To nam govori da Rusi nisu imali čvrstu nameru da ostanu, niti na ovim prostorima, niti na zapadu, već su želeli da se što pre vrate svojim domovima.
Porodica čuvenog istoričara, vizantologa Georgija Ostrogorskog, jedna je od mnogih koja je došla u Srbiju. Ruska izbeglička Vlada bila je smeštena u Sremskim Karlovcima, kao i novoformirana Ruska crkva koja se zvala Zagranična crkva Rusije na čijem čelu je bio mitropolit Antonije Hrapavicki koji je stigao u Srbiju upravo sa trupama generala Vrangela. Druga zanimljivost, kada već govorimo o generalima, a koju je Priljeva spomenuo, vezana je takođe za naš grad u kojem je krajem tridesetih godina boravilo šest ruskih generala, 17 pukovnika ruske carske vojske, 17 inženjera, a više od 20 ruskih profesora je predavalo po zrenjaninskim školama.
– Prvo mesto gde su se Rusi u našem gradu okupljali bila je kafana „Kriger” gde su napravili i mali, pokretni oltar i tu je Vladimir Vostokov, poznati paroh, održavao bogosluženja od 1920. sve do prelaska u nove prostorije 1925, u prostor crkve Svetog arhanđela Mihajla (Ruske crkve), koja će biti završena tek 1929, a osveštana 1930. godine – naveo je naš istoričar.
Naš grad se izuzetno trudio i ulagao velike napore da na najbolji način zbrine ruske izbeglice, a sve pod patronatom kralja Aleksandra Karađorđevića. Velik broj njih je i sahranjen u Zrnjenjaninu i okolnim mestima. Priljeva je pomenuo spomenik na Gradnuličkom groblju posvećen Rusima iz Prvog svetskog rata, mnogi su sahranjeni i u okolnim selima: Lazarevu, Botošu, Višnjićevu.
Izdvojivši i spomenik na Bagljašu, posvećen crvenoarmejcima iz Drugog svetskog rata, istoričar je zaključio da je sudbina srpskog i ruskog naroda na Balkanu isprepletena raznim senkama – kobna, slična, čvrsto povezana kako u miru tako i u vremenima stradanja.

  • GENERAL PROFESOR
    Aleksej Šostakov – general artiljerije, a za vreme Prvog svetskog rata bio je član Generalštaba Južnog fronta i prisni saradnik generala Brusilova. Posle rata, u emigraciji, bio je profesor matematike u srednjim školama Velikog Bečkereka. Po dolasku sovjetskih trupa u naš grad, uhapšen je od strane NKVD-a i odveden u nepoznatom pravcu, ispričao je Priljeva.
  • ELITA SA GENERALOM VRANGLEOM
    General Petar Vrangel je sa sobom poveo određen broj Rusa, a Priljeva je pomenuo one koji su došli u Beograd: predsednik carske Dume Mihail Vladimirovič Radzjenko, Jurij Rakitin – režiser u predratnoj Rusiji i idejni pokretač „Sterijinog pozorja”, Nina Kirsanova, balerina i pedagog koja je okupljala generacije baletskih igrača, i Vladimir Žerdinski – kostimograf i scenograf. Grad na Begeju bio je utočište knezu Šermetjevu, dvorskoj dami Margariti Hitrovoj, knezu Borisu Gagarinu, kao i grofu Aleksandru Vasiljeviču Gendrikovu i unuku Lava Nikolajeviča Tolstoja Mihailu Romoškijeviču.

M. Malbaški

1 RUSI ZA OBJAVLJIVANJE 1

FacebookTwitter