Da li je teret vanrednog stanja ravnomerno raspoređen na celokupno društvo? Pokušajte da budete iskreni dok budete davali odgovor na navedeno pitanje. Zanemarite sebe, rakurs gledanja preusmerite na druge. To se bar očekuje od čoveka u doba pandemije.
Na postavljeno pitanje, logično je odgovoriti krikom – nepravda! Tako se na najbolji način definiše sve ono što nam se dešava. Svako veče aplaudira se zdravstvenim radnicima, a njihov prekomerni napor nadležni državni organi nagrađuju sa 10% uvećanja zarade. Zar je to pošteno?! Čak nekad pomislim da bi možda bolje bilo da su našim lekarima, sestrama i tehničarima plate ostale nepromenjene. Tako ih barem ne bismo potcenjivali.
Sa druge strane, zdravstveni radnici moraju biti svesni da su oni školovani da pružaju podršku građanima i u najtežim vremenima. To je njihov posao! Otuda me čudi prenemaganje nekih od njih, zato što ih neko proziva po društvenim mrežama. Smatram da imaju pravo da se ljute, kao što to čini svako od nas kada se suoči sa nepravdom. Međutim, oni nisu povlašćena kasta koja treba da bude zaštićena od bilo kakvog kritičnog stava. Štaviše, značaj dužnosti koju obavljaju nalaže maksimalan fokus javnosti na sve što rade! Time se štiti društvo od njih, ali i oni od nas samih, zar ne?!
