Leptiri i ose

Piše: Ljiljana Bailović

Kažu da čovekovo telo ima više mikroba nego ljudskih ćelija: ako bismo prebrojali sve ćelije u vašem telu, samo 43 odsto bilo bi ljudskih. Ostatak su mikrobiomi: bakterije, virusi, gljivice, jednoćelijske arheje. Čovek je, dakle, stanište brojnim sićušnim organizmima i, u ukupnom skoru, te tuđe ćelije pretežu nad ljudskim. Pa i u svetu koji sagledavamo sopstvenim očima, najbrojnije su one minijaturne vrste. Insekti, recimo, čine dve trećine sveg života na Zemlji. Procenjuje se da postoji oko 800.000 vrsta insekata, što je više od svih ostalih životinjskih vrsta zajedno…
Iako su, još od prošlog veka, veoma popularni društveni i politički pokreti za zaštitu foka, kitova, belih nosoroga, panda, sibirskih tigrova i drugih, zaista predivnih, divljih stvorenja – izgleda da se najdrastičnije promene dešavaju u mikro svetu, koji ni ne poznajemo dovoljno. Mada se, na prvi pogled, čini da su jednoćelijski (i ispodćelijski) organizmi vrlo otporni na sve čovekove aktivnosti, mi zapravo ne znamo da li se ceo taj mikrokosmos uvećava ili naprotiv – izumire, i šta to znači za život na Planeti? Kao što nestaju insekti, taj najbrojniji biodiverzivitet u čovekovom okruženju. Sudeći po rezultatima nekih istraživanja, za poslednjih 25 godina, broj letećih insekata smanjen je za čak 75 odsto. Kao verovatni faktor navode se uništavanje divljih područja zbog poljoprivrede i korišćenje pesticida na njivama.
Ako nestanu leteći insekti, nestaće i biljke – veliki deo biljnih vrsta koje se razmnožavaju u simbiozi sa insektima. Šta bi ostalo od Zemljinog biljnog omotača? Bio bi to, zapravo, kraj i čovekove civilizacije, ove koja se razvija od velike „neolitske revolucije” kada je čovek naučio da, za svoje životne potrebe, sam gaji biljke i životinje-biljojede – da sam proizvodi svoju hranu. To korenje čovek neguje, evo, već osam hiljada godina. A šta će biti sutra, zavisi od leptira i osa. Možda i od zdravlja raznih bakterija, samo što to još ne znamo…

 

FacebookTwitter