E, evo ga. Leto je počelo iz sve snage, mislim vrućinama, sparinama… Tako gde voda sa ulica i zelenih površina nije otekla, stvorila se žabokrečina, pa smrdi… Smrad se širi i iz kontejnera, prosto ne znate kako da im priđete. Doprinos svemu dajemo i mi, pa se na sveže pokošenim površinama vrlo brzo nađu kese pune smeća – baš ružno. I sve ostalo.
Na jezeru kod Kulturnog centra, proradio je vodoskok – fontana koju Zrenjaninci zovu mala duga. Divan dekor za sedenje kraj vode i uživanje u letnjim večerima. Ali, posle kiše ne sija sunce, već posle sunca dolazi kiša – zapravo, ponedeljak, jutro, i voda puna i prepuna plastičnih boca od piva i konzervi. I polomljene klupe na šetalištu, i slomljene kante za smeće, i … I nije mi jasno – volimo li mi ovaj naš grad ili samo on treba da voli nas?
Ništa novo. Nije nova ni invazija komaraca. Pogodovalo im je ovo kišno vreme, pa su baš porasli. Nisam videla da li su ih „tretirali” sa zemlje, ali oni koji jesu kažu mi da je to bilo velikom brzinom, valjda da se komarci ne dosete, pa brže-bolje odlete.
Ti komarci su prava letnja napast. Ko se kako od njih brani, ne znam. Ja, uglavnom, bezuspešno i presedne mi leto koje toliko volim. Sada sam kupila nanogicu. Kažu u jednoj od apoteka, koje prodaju nanogice i narukvice protiv dosadnih krvoprija, da su veoma tražene, i za odrasle i za decu. Trajanje je pet sedmica. Ovo nije novina, to je već „proverena” stvar. Videćemo.
Zna se već koja i druga sredstva postoje, i nije ovo prvo leto kada se od zujalica-napasnika ne možemo odbraniti trenirajući brzinu pljeskanja rukama kojima ubijate komarce u letu, ili to činite na sopstvenoj ruci – pustite da vam sleti, pa i da se nahrani i onda ga šakom druge ruke „poklopite”. Uostalom, svako ima svoju taktiku odbrane.
I tako, leto je počelo. Kakvo će biti do kraja ne znamo jer su nas majske nepogode, koje su se prenele i u prvu nedelju juna, baš pogodile. I zato, koristimo svaki lep dan jer leto je varljivo i prođe za čas…
